Potrebna su dodatna ulaganja u prostor za smeštaj knjiga
Pozajamno odeljenje Gradske narodne Biblioteke „Žarko Zrenjanin” zasijalo je punim sjajem. Tome su se obradovali brojni sugrađani, posebno đaci i studenti koji sada imaju moderno opremljen prostor sa više od osam hiljada knjiga na raspolaganju.
Sa druge strane, manifestacije po kojima je ova ustanove kulture poznata ispisuju jubileje. „Čitalačka značka”, omiljena među mališanima, ove godine je obeležila četiri decenije trajanja. „Pesnička štafeta” koja okuplja školarce i poznate pisce 2024. proslaviće pola veka postojanja.
Nagrada koju institucija dodeljuje za moderni umetnički senzibilitet, a nosi ime Todora Manojlovića, najpoznatijeg lokalnog književnika, dramskog stvaraoca, esejiste i kritičara uručena je 32. put.
Zrenjaninska Biblioteka odnedavno je dobila i novo rukovodstvo. Na njenom čelu je Perležanin Mile Kulačić (1970). Završio je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu 1995. u klasi profesora Živojina Turinskog. Imao je deset samostalnih i više grupnih izložbi u zemlji i van nje. Za svoj rad dobio je nekoliko nagrada. Slike Mileta Kulačića nalaze se u kolekcijama, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Da li ste ranije imali kontakta sa bibliotekama?
– Što se tiče mojih ranijih formalnih zaposlenja, predavao sam, kako u školama, tako i na Akademiji klasičnog slikarstva Univerziteta „Edukons” u Sremskoj Kamenici. Paralelno sam se bavio i ilustracijom, kako knjiga, tako i časopisa. U nekima sam stalni ilustrator, član redakcija. Bio sam art-direktor u pojedinim kampanjama i marketinškim firmama. Što se tiče same biblioteke, ja sam u njoj, doslovno, od kad znam za sebe. Stvar je u tome, što postoje javne i privatne, odnosno lične. Kako po broju knjiga, a posebno po sadržaju, odnosno odabiru, poneke privatne su značajnije od opštih. Ono što je jedna od uočljivih razlika je to što javne imaju svojstven administrativni aparat i organizaciju. Kakvo stanje ste zatekli kada ste preuzeli dužnost?
– Pre svega, od mog prethodnika Milana Bjelogrlića, nasledio sam, uz pomoć i podršku Ministarstva kulture, gradonačelnika i Gradske uprave, u potpunosti sređeno pozajmno odeljenje, kao i naučno, obnovljeno zahvaljujući fondu Đure Mijatova. Tokom dužeg perioda unapređivani su i uslovi rada na dečjem, ali potrebno je još ulaganja u infrastrukturu, posebno u prostor za smeštaj knjiga i bibliotečkih fondova.
Kojim naslovima ste se predstavili na Samu knjiga i šta je obeležilo izdavačku delatnost u 2023?
– Izdvojio bih dela koja se prezentuju na „Pesničkoj štafeti”. Sa druge strane, tu su laureati priznanja „Todor Manojlović”. Pomenuću „Podsećanja i nagovore” Slavka Gordića. Objavili smo i „Stub mastila” profesora Milivoja Nenina, ali i knjige Slobodana Mandića, dobitnika više nacionalnih nagrada. Ne zaboravljamo ni zavičajne autore. Podrška smo opštinskim bibliotekama za koje smo nadležni. Štampamo im dela, pripremamo i prelamamo tekst. Često smo i suizdavači sa drugim uglednim kućama. Šta planirate u 2024?
– Svakako da to treba da bude određen broj novih izdanja. Međutim, dugoročno moramo da rešimo pitanje vlage severnog dela, odnosno zida koji je, sa te strane, ispod nivoa tla. Nadamo se, uz ranije iskazano razumevanje osnivača, da će se naći i sredstva za izradu projektne dokumentacije aneksa Biblioteke na našem katastarskom zemljištu. Kako ocenjujete saradnju sa ostalim ustanovama kulture?
– Kao prvo, sve one su povezane, samim tim što nam je isti osnivač, odnosno Grad. Saradnja je prirodna i neophodna. U ovom kratkom periodu imali smo nekoliko sastanaka i susreta. Razgovarali smo o konkurisanju Zrenjanina za projekte „Evropska prestonica kulture” i „Gradovi u fokusu”. Bilo je reči i o zajedničkim pitanjima, među kojima je vraćanje sopstvenih sredstava. Sa Istorijskim arhivom izdali smo knjigu „Srbi u Banatu” čiji su autori dr Ferenc Nemet i dr Milan Micić.
Nedavno ste posetili Temišvar. Da li je na pomolu i regionalna saradnja?
– Moram da istaknem da je ovogodišnja „Pesnička štafeta” dobila međunarodni karakter učešćem Rumunije, odnosno srpske škole „Dositej Obradović” iz Temišvara. Pre nekog vremena sam, u sklopu manifestacije „Pisci na granici”, uspostavio i načelne kontakte sa pojedinim našim sunarodnicima. Među njima su doktori nauka, ali i oni koji se bave izdavaštvom. Cilj nam je da bolje i čvršće sarađujemo. Recite nam nešto i o Vašem slikarstvu? Koji motivi su dominantni na Vašim platnima?
– Često sam govorio studentima, da upravo sam odabir motiva može biti najbolji učitelj. U osnovi, ja sam slikar bez prefiksa. Moglo bi se reći živopisac, ali i realista, što bi značilo, u prevodu sa latinskog, da sam upućen na slikanje stvorenog sveta. Stvar nije, kako se to često pogrešno misli, samo neki materijalni predmet, već je tvorevina, ono što je i materijalno i nematerijalno, tj. i vidljivo i nevidljivo. Dakle, pripadam onom slikarstvu koje motive nalazi u tvorevini i pokušava da ostavi neki zapis života. U motivima gde to prepoznam i gde me to privuče, to i slikam.
