Pisaća mašina, gramofon i ploče, fliperi stvari su o kojima današnja deca znaju veoma malo, skoro ništa. Za njih je prava misterija i stari televizor „lapmaš”. Najpre se nalazio u kućama bogatijih, da bi vremenom postao redovni član domaćinstva oko kojeg se okupljala cela prodica. Najviše su se gledali crtaći, obavezno vesti, kao i filmovi.
Ranije se odrastalo uz krpene lutke, igračke od drveta, ali i domine, jamb, karte, šah, klikere, „Čoveče ne ljuti se”. Danas, deca se sa mobilinim telefonima, računarima i tablet uređajima susreću praktično od rođenja. Kuća je nezamisliva bez interneta i vaj-faja (wi-fi). Sve je postalo „na dugme”.
REKORDNA POSEĆENOST
Izložba „Leta pre neta”, donedavno dostupna Zrenjanincima u Narodnom muzeju, oduševila je brojne mališane, đake, ali i njihove učitelje, nastavnike, roditelje. Doputovala je iz Muzeja nauke i tehnike u Beogradu. Autorke su: Mirjana Babić, Milena Vrzić Bešić, Milena Vidosavljević i Tamara Tešević. Ideja je bila da se najmlađima približi duh vremena pre interneta i značaj tehničkih uređaja koji su nekada bili u svakodnevnoj upotrebi.
Koordinatorka je bila Aleksandra Kurjak, muzejska edukatorka. Prema njenim rečima, ugostili su 5.320 posetilaca, što je rekord u poslednjih nekoliko godina. Grupe su dolazile iz svih gradskih osnovnih i srednjih škola, ali i iz Kleka i Lukićeva, Doma učenika „Angelina Kojić Gina”, vrtića „Leptirić”. Gosti su bili i korisnici Dnevnog boravka za decu, mlade i odrasle „Naša priča”. Članovi Dečjeg centra „Smajli” prisustvovali su uključenju u emisiju RTV „Dobro jutro, lenjivci”.
SUBOTA – DAN ZA RADIONICE
– Izložba je imala praktičan, edukativan i zabavan karakter. Bila je podeljena na dve vremenske zone: „Ovako je nekada bilo” i „Ovako je počelo”, kao i šest tematskih stanica: „Piši-briši”, „Kada moje uši čuju”, „Ptičica”, „Halo, ko je”, „Zabava u kutiji” i „Ringeraja”. Na svakoj su se nalazili interaktivni eksponati. Mališani su imali priliku da napišu i pošalju pismo, režiraju sopstveni film, isprobaju kameru „Opskuru”, fiksni telefon i još mnogo toga. Na kraju postavke čekao ih je „Surf bez daske”, u sklopu koje se sve pomenute stanice objedinjuju u samo jednom predmetu – ispričala je Kurjak.
Subote su bile posebne, jer su tada bile organizovane porodične radionice u Kreativnom kutku Muzeja. Zainteresovanost je bila ogromna. Na izložbi su najveću pažnju privlačili pisaća mašina, glasovna cev i deo gde su deca mogla da se kostimiraju i fotografišu „u televizoru” – konstrukciji napravljenoj da liči na veliki televizor.
– Tokom trajanja postavke iz salona se mogao čuti dečji smeh, što nam je činilo veliko zadovoljstvo – rekla je naša sagovrnica i dodala da ovoliki broj posetilaca ne bi bilo moguć bez odličnog rada i organizacije muzejskog Odeljenja za pedagoški rad i odnose s javnošću.
DŽUBOKS – ŠTA JE TO?
Odeljenje 5-3 OŠ „Petar Petrović NJegoš” jedno je od mnogih koje je posetilo izložbu. Prema rečima odeljenskog starešine, Snežane Ogrizović, reakcije su sjajne i svi đaci su uživali.
– Puno dece se prvi put susrelo sa tehničkim uređajima iz prošlosti. Zabavili su se, igrali fliper, probali da razvijaju fotografije, videli kako funkcioniše foto-objektiv „iznutra”. Na moje obaveštenje da moramo krenuti kući svi su uzviknuli: „Nee, zar već?”- ispričala je Ogrizović.
Utiske je prenela učenica Kalina Popović. Drago joj je što je imala priliku da vidi predmete koje su koristili i njeni roditelji, bake i deke.
– Bilo mi je zanimljivo da se upoznam se gramofonom, vokmenom i drvenom šahovskom tablom. Uživali smo i naučili nešto novo – rekla je Kalina.
Prvake iz OŠ „Žarko Zrenjanin” u posetu Muzeju odvela je i učiteljica Ivana Bošnjak Bošnjak. Kako je rekla, deca ovog uzrasta još uvek ne shvataju vremenske odrednice, te su na pitanje kad je nastao prvi televizor davali duhovite i šaljive odgovore.
– Izložba im je bila jako zanimljiva. Posebno ih je zainteresovao aparat za žvake. Pitali su gde je ekran na pisaćoj mašini i kako se igraju klikeri. Što se fiksnog telefona tiče, nekoliko njih je pokušalo da okreće brojčanik ne podižući slušalicu. Mnogi su se „sjatili” i oko nekadašnjih igrica, a većina nikad nije uživo videla ništa od izloženih eksponata. Pokušala sam da im objasnim šta je džuboks, ali bezuspešno – kazala je Ivana Bošnjak Bošnjak.
Iako su učenici ovog odeljenja nekoliko puta bili u Muzeju. Dunja Bulov i Tamara Onjin su najvše bile oduševljene mogućnošću da se kostimiraju i uđu u „pravi” TV.
– Svakako želim da budem glumac, pa ću odmah da počnem – radosno je uzviknuo njihov drugar Dušan Stanković.
PISAĆA MAŠINA „PROTIV” TASTATURE
Ana Stanar predaje likovno u Medicinskoj i Poljoprivrednoj školi i poželela je da dovede ne tako malu decu, koja su ipak rođena u digitalnoj eri.
– Zanimljivo mi je bilo da pratim njihove reakcije. Shvatila sam da to meni ne tako davno doba doživljavaju kao neku vrstu antike. Sa druge strane, dobar deo života sam provela upravo koristeći izložene predmete. Odrastala sam uz njih i u meni se budila određena doza nostalgije svaki put kada sam se prošetala kroz postavku – kazala je Stanar.
Pažnju učenice drugog razreda Poljoprivredne škole Ivane Pavlović privukla je kabina za slikanje. NJena drugarica Stefana Mojin zastala je pored stare mašine.
– Smatram da bi je mnogi mladi pisci danas više koristili nego računar i tastaturu. Dosta je zanimljivije, a i tekst odmah ide na papir – rekla je naša sagovrnica.
