Slika glavnih gradskih ulica od skoro izgleda ovako – velik broj zatvorenih i ispražnjenih lokala preko kojih stoje metalne rešetke i ceduljice sa brojem telefona i kratkom informacijom „izdaje se”. Glavnom gradskom ulicom dominiraju kafići i banke, od kojih se pojednine zatvaraju, dok je u Pupinovoj ulici skoro svaki drugi, treći objekat pod katancem.
Poslednju zatvorenu radnju uočili smo u Pupinovoj ulici, gde je iseljena prodavnica „Bejbi lend” u kojoj se dugo godina unazad prodavala dečija oprema i igračke. Smanjuje se i broj lokala sa polovnom robom, takozvane „second hand” radnje, a zatvaraju se i manji lokali sa kineskom robom. Kriza u poslovanju se oseti, posebno od kada je pre više od tri godine otvoren „Aviv park”, koji privlači sve veći broj zakupaca i mušterija.
– Činjenica je da su mnogi preduzetnici od otvaranja „Aviva” izmestili poslovanje iz centra, ali imamo i situaciju da pojedini privredni subjekti posluju na oba mesta. Pošto je preduzetništvo ipak orijentisano na stvaranje profita, preduzetnici prate tržište, i tamo gde postoji potencijal za stvaranje profita otvaraju radnje. U Pupinovoj ulici su pretežno zatvorene radnje koje su prodavale polovnu garderobu, ali smo svedoci i toga da se broj nekih drugih radnji u proteklim godinama povećao. Ovaj trend zatvaranja može da nam govori i to da su prosto te radnje izgubile utakmicu jer je tržište fleksibilno – kaže Izabela Kiš, izvršna direktorka Unije poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina.
OPTEREĆENI NAMETIMA
Opterećenja u smislu plaćanja kirije, poreza i drugih nameta, za radnje i zakupce u centru grada u odnosu na „Aviv park” nisu zanemarljiva, i jedan su od razloga zatvaranja lokala.
– Porez na imovinu, razne lokalne takse kao što je isticanja naziva firmi, zatvaranje ulica u centru grada za saobraćaj, sporo završavanje infrastrukturnih radova (plato kod Vojvođanske banke), manifestacije i festivali u centru grada… sve to utiče na poslovanje u centru grada – navode u Uniji poslodavaca.
Svedoci smo da je sve manje šetača centrom grada i da se ljudi viđaju najčešće kada idu na posao. Korzo se preselio u uspomene starijih sugrađana, dok mlađi sve češće odlaze u „Aviv” na kafu, u šoping i „Sinestarov” bioskop – što da ne – kad sve imaju na jednom mestu.
– Otvaranje „Aviva” jeste uticalo na poslovanje, ali svakako treba da imamo organizovanije privlačenje posetilaca (kupaca) u centar. Pod ovim smatram organizaciju raznih dešavanja na našem novom, lepom trgu, kvalitetne programe za vikend, organizovanije privlačenje kupaca od strane preduzetnika (setite se misije Zone unapređenog poslovanja i „BID”-a – Business Improvement District) i na kraju adekvatniju politiku podrške preduzetnicima koji posluju u centru grada od strane lokalne samouprave. Lično smatram da je važno da centar grada pre svega izgleda uređeno, sa interesantnim izlozima i ponudom, sa sređenim fasadama, a šta će se prodavati u radnjama odrediće tržište. Za centar grada važi „pravilo” da su uglavnom radnje sa brendiranom robom – ističe Izabela Kiš.
SVI LOKALI GSA IZDATI
U Gradskoj stambenoj agenciji (GSA) navode da nemaju problema kada je reč o izdavanju lokala, i da su svi u njihovom vlasništvu izdati. Lokal u kojem se donedavno nalazila „Obuća Beograd” ponovo će raditi, a isti slučaj je i sa lokalom u kojem je bila prodavnica nakita „Sezam” kod pešačkog mosta. Početna cena izdavanja lokala kreće se od 9,5 evra po kvadratu.
– Ni jedan naš lokal, od oko desetak, u centru nije prazan i mi taj problem nemamo. Što se tiče privatnih lokala, nemam ingerencije o tome da govorim. Činjenica jeste da od kako „Aviv” postoji, problem u poslovanju postoji. Od glavnog gradskog jezgra treba napraviti šetalište sa kafićima, zelenim površinama, bankama, finansijskim centrima, zabavnim i kulturno-umetničkim prostorima i ekskluzivnijim lokalima. I na zapadu se veliki trgovinski centri i šoping molovi izmeštaju na periferiju grada, a tako bi trebalo da bude i ovde – kaže Radiša Dupljanović, direktor Gradske stambene agencije.
PRAVILA TRŽIŠTA
U tržišnoj privredi preduzetnici uvek moraju da računaju na uspone i padove. Pojedini ispražnjeni lokali ne treba da začude, tim pre što u gradu teče sve intenzivnija gradnja stambenih objekata sa lokalima u prizemlju.
– Ti lokali su vrhunski opremljeni i nalaze se u kvartovima sa platežno jačom klijentelom. Primer su novoizgrađeni objekti u Nušićevoj, Koče Kolarova, Jug Bogdanovoj i ulici Toše Jovanovića. To se može reći i za neke druge kvartove gde su slični objekti izgrađeni u prethodnih petnaestak godina – saznajemo od upućenih u Gradskoj upravi.
Turistička organizacija Grada Zrenjanina navodi da objekat Turističko-informativnog centra dobro posluje, a da neke veće planove, po pitanju uređenja glavnog gradskog jezgra još uvek nemaju.
