Inspiraciju pronalazim svuda oko sebe. Nekada se haljina javi sama, dok slušam muziku, provodim vreme sa svojim prijateljima, šetam pse, kaže Anušić
Mladi dizajner Mihailo Anušić, pre nekoliko godina pojavio se na modnoj sceni Srbije. Već svojom prvom kolekcijom oduševio je pripadnice lepšeg pola. Haljine satkane od perja, čipke, kristala i pastelnih boja učinile su da se dame koje ih nose osećaju kao princeze iz bajke. Mihailo je svoj talenat i kreativnost najpre usavršavao radeći kao stilista, a zatim je odlučio da svoje umeće usmeri ka stvaranju dizajnerskog pečata na modnoj sceni.
Mnoge poznate ličnosti poput Severine Vučković, Nataše Bekvalac i Ivane Španović nosile su haljine sa etiketom „Mihano Mamosa”. Mihailo danas ima modni studio u Novom Sadu, a za List „Zrenjanin” otkriva da li stiže da poseti rodni grad, kako je nastala ljubav prema modi i gde pronalazi inspiraciju za svoje kreacije. Da li se sećaš svojih početaka i šta je bio ključni momenat kada si shvatio da će moda biti tvoj poziv? Otkud ideja za bavljenjem baš ovim poslom?
– Od ranog detinjstva sam bio okružen ženama, između ostalih i mojom tetkom koja je bila krojačica. Uz nju sam se uputio u tehnike izrade, a lični senzibilitet je odredio moje sklonosti ka modi. Čini mi se da sam oduvek znao da ću raditi nešto u svetu mode, ali tek nakon određenog vremena i prikupljenog iskustva i znanja, došao je posao dizajnera. Postao si uspešan za kratko vreme. Da li misliš da si rođen pod „srećnom zvezdom” ili postoji neki ključ uspeha? Koliko je truda i rada uloženo da bi danas bio na ovom mestu?
– Ne mislim da sam rođen pod srećnom zvezdom, ali ni pod nesrećnom. Uspeh je rezultat posvećenosti, vrednog rada i vremena provedenog u razmišljanju i razumevanju žena. Neke stvari se jesu desile brže nego što bi iko mogao da predvidi, ali se nisu desile same od sebe, već su zaista rezultat zalaganja i odricanja.
Gde pronalaziš inspiraciju kada praviš bajkovite kreacije, i kakve žene po tebi treba da nose tvoje modele?
– Inspiraciju pronalazim svuda oko sebe. Nekada se haljina javi sama, dok slušam muziku, provodim vreme sa svojim prijateljima, šetam pse… Nekada tokom razgovora sa klijentom jednostavno vidim haljinu koja baš njoj odgovara. Kada pravim oficijalne kolekcije, uvek na pameti imam ženu koja je savremena i snažna i uspešno se nosi sa izazovima modernog sveta, ali ne poriče svoje pravo da ostane devojčica u srcu i sanja snove svog detinjstva. To je žena koja živi bajku u svom svetu kojim apsolutno vlada. Kako izgleda proces tvog stvaranja i koliko je vremena potrebno da se napravi jedna haljina?
– Pre svega se trudim da razumem svoje osećaje i onda se prepustim inspiraciji da me vodi. Na papiru nastaju haljine sasvim spontano, ali istovremeno i promišljeno. Svakom detalju se maksimalno posvećujem, a onda i u radionici pokušavamo da tehnički haljinu dovedemo do savršenstva. Jedan od naših zahteva je da haljina obezbedi udobnost, što znači da se izradi mora posvetiti puna pažnja. U zavisnosti od modela, za haljinu nam nekada treba i do dva meseca. Kako bi prokomentarisao stil današnjih devojaka? Da možeš nešto da promeniš, šta bi to bilo?
– Lepota, pa samim tim i stil nisu univerzalna kategorija i ne postoje jasna pravila koja određuju šta je lepo, a šta ne. Ja sam oduvek ohrabrivao individualnost i radujem se kada vidim da neko ima svoj stil bez obzira na trendove. Ne bih sebi dozvolio da komentarišem druge ljude, a naročito ne bih menjao druge. Svet bi bio mnogo bolje mesto kada bismo se svi prvo posvetili unapređivanju sopstvene ličnosti. Da li pored svih obaveza imaš vremena da dođeš i u rodni grad, i kako tvoja porodica i prijatelji reaguju na tvoj uspeh?
– Da, imam. Možda manje nego što bih želeo, ali Zrenjanin je grad u kom sam odrastao, gde su mi porodica i prijatelji i uvek ću mu se rado vraćati. Moje najbliže okruženje je od samog početka učestvovalo u mom putu i razvoju kao ličnosti i kao dizajnera, tako da njima moj uspeh nije iznenadan, radovali su se mojim usponima zajedno sa mnom. Oni su deo cele priče koliko i ja sam, bez njih i njihove podrške ništa ne bi bilo moguće. Mnoge poznate ličnosti prepoznale su tvoj rad i vole da nose tvoje modele. Da li si nekada sanjao da će do toga doći i koliko ti to danas imponuje?
– Svaka žena koja se oseća kao princeza u mojim haljinama doprinosi mom osećaju zadovoljstva, bez obzira da li je poznata ili ne, pa mi podjednako imponuje kada haljinu ponese neka pevačica ili devojka iz komšiluka. Zaista ne pravim nikakvu razliku, a ni na samom početku nisam doživljavao poznate ličnosti kao sredstvo afirmacije.
Šta bi posavetovao sve one mlade ljude koji žele svoj hobi da pretvore u posao?
– Najbitnije je voleti ono što radiš, jer samo tada možeš da imaš dovoljno motiva da istraješ i kada je teško. Teških momenata će biti, jer sve što je lepo ne dolazi lako i zahteva mnogo truda.
Haljine u kojima se dame osećaju kao princeze
