Poljoprivrednici koji su ove godine po hektaru dobili 5,5 tona pšenice koliko – toliko dobrog kvaliteta, mogu da budu zadovoljni. Nemam previše iskustva, ali od starijih kolega čujem da ovako nepovoljna kombinacija vremenskih prilika – suva jesen i hladna zima sa malo padavina – posle čega smo imali višak padavina koje su pogodovale bolestima, korovima i insektima, odavno nije zabeležena – kaže za naš list Nemanja Racić iz Boke, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta, ratar i voćar, zaposlen na imanju „Mihajlovo” u sastavu kompanije „Matijević”.
Racić pod pšenicom sorti LG, KWS i Cousade ima oko 35 hektara na kojima je postigao prinos koji navodi na početku razgovora. Hektolitarska masa je oko 75 kilograma, što je uglavnom zadovoljavajuće. Pšenica je prskana dva puta. Pod sojom naš sagovornik ima oko šest hektara, a na isto toliko je zasejao suncokret i kukuruz.
– Soja je dobro zastupljena u atarima više sela sečanjske opštine. Osim Boke dosta je ima i u Konaku, Neuzini i Šurjanu. Stanje useva je odlično: suncokret je formirao glavu i već je u fazi butonizacije, pod stalnim je nadzorom jer je kompletna površina pod hibridnim ogledom. Radi se o domaćim, AS hibridima – ističe Racić.
Nemanja je i voćar. Na 10 ari ove godine imao je oko tri hiljade živića jagode koje su dale oko 900 kilograma ploda. Cena je za proizvođače bila povoljnija nego lane: krenulo sa sa 300 da bi pred kraj sezone, prvih dana juna, prodavana za 200 dinara po kilogramu. Prodaja je najvećim delom išla putem društvenih mreža.
U razgovoru sa direktorom imanja „Mihajlovo”, diplomiranim inženjerom agronomije Gojkom Vučetićem, saznajemo da je na 133 hektara pod merkantilnom pšenicom francuskih sorti LG po jedinici površine dobijeno šest tona zrna, dok je na 89 hektara pod semenskom pšenicom takođe francuskih sorti dobijeno 6,1 tona po hektaru.
– Saglasan sam sa mlađim kolegom da ovim prinosima možemo biti zadovoljni. Takođe, mogu da potvrdim da je takozvani „trgovački” kvalitet, koji se ogleda kroz hektolitarsku masu koja pada i na 67 kilograma slabiji nego lane. To znači da će se od 100 kilograma pšenice dobiti oko 50 kilograma brašna… Sa druge strane, prehrambeni i tehnološki kvalitet je bolji: sadržaj proteina je 13,72 odsto. Kompanija „Matijević” pšenicu razvrstava i obračunava na ovaj način, tako da možemo biti zadovoljni. S obzirom na to kakva je proizvodna godina za nama, dobar je i kvalitet semenske pšenice koja ide na doradu u naš pogon u Jaša Tomiću – navodi Vučetić.
Imanje „Mihajlovo” pod kukuruzom, a radi se o francuskim hibridima, ima 325 hektara. Biljke dobro napreduju, već formiraju klip. Prošle godine po hektaru je rodilo oko 13 tona zlatnog zrna, a ako se nastave umerene vremenske prilike, kakve su se stabilizovale posle 10. jula, može se očekivati bar približno toliki prinos. Slična prognoza važi i za soju domaćih i francuskih sorti, koja se našla na 270 hektara. Ukoliko bude potrebno, soja i kukuruz će biti zalivani pošto imanje raspolaže mobilnim sistemima za zalivanje koji mogu da pokriju 650 hektara.
