Nepovoljni vremenski uslovi u poslednje tri godine uticali su na slabiji rod pojedinih ratarskih useva, pre svega kukuruza. Zbog toga je ove jeseni u našem regionu pšenicom zasejano rekordnih 60.000 hektara. Takođe je sve više onih koji su se odlučili za ječam i uljanu repicu. Sirak je kultura koja bi mogla značajnije da bude zastupljena na našem području. Inače, postojbina te žitarice je Afrika, a u svetu je ove godine tom biljkom bilo zasejano oko 40 miliona hektara.
– Pre pet godina počeo sam sa proizvodnjom na oko dva hektara, a iduće planiram 100 hektara. Iskustva su veoma pozitivna. Ove godine prosečan rod bio je oko šest tona po hektaru. U poređenju sa prinosom kukuruza, to je znatno povoljnije. Uz to, ulaganja u uzgoj sirka su znatno manja, a cena mu je na nivou kukuruza – ističe Adrian Fodor iz Hetina.
Uz proizvodnju na sopstvenim oranicama, naš sagovornik ima i 50 kooperanata. Očekuje da će se sirak idućeg poleća naći na ukupno oko 500 hektara. Fodor u Hetinu, Novoj Crnji i Mihajlovu ima otkupna mesta i skladištza ovu žitaricu. Sirak je izuzetno tražen u prehrambenoj industriji. Između ostalog, koristi se za proizvodnju brašna, pahuljica, alkoholnih pića. Njegova primena je značajna i u stočarstvu. Ove godine je zapaženo prisustvo toksina u kukuruzu, ali se ono kroz upotrebu sirka značajno umanjuje. Osim zrna, i stabljika sirka može da se koristi za ishranu stoke. Edvard Čisar iz Hetina ima pozitivna iskustva u tovu junadi angus rase.
– Iako je protekla godina bila sušna, mi smo sa jednog hektara dobili dvadesetak bala stabljike sirka. Ona ima obilje proteina i šećera, te ga stoka rado jede. U poređenju sa detelinom, to je kvalitetnija i korisninija hrana za prirast stoke- kaže Čisar.
Dodaje da razmišlja o povećanju površina pod ovom kulturom. Pogodan je za uzgoj tamo gde je zemljište nešto slabijeg kvaliteta, a ne zahteva ulaganja kao za suncokret ili kukuruz. Značajno je i to što za proizvodnju, od setve do žetve, nijepotrebna nikakva dodatna mehanizacija.
– Sirak nije zamena za kukuruz, ali je usev koji bolje od ostalih podnosi letnje tropske dane. Ulaganja su daleko manja. Ako se računa priprema, zaštita i ostalo, isplativost je veća nego kod ostalih biljaka. Sirak je ranije imao najznačajniju primenu u proizvodnji metala, posebno na području Bačkog Petrovca. Sada se sve više primenjuje za ishranu ljudi i stoke. Računam da je u ovoj godini pod ovim usevom u Srbiji bilo oko 5.000 hektara – naglašava Martin Jelić, diplomirani inženjer poljoprivrede.
On zastupa francusku semensku kuću „Lidea” koja ima ambiciozne planove na podizanju kvaliteta ne samo sirka, već i ostalih useva u našoj Srbiji. Na stručnim savetovanjima na Zlatiboru i u Novom Sadu tema će biti upravo proizvodnja sirka, njegova upotreba i isplativost.
N. BOŽOVIĆ
KOŠTA KAO KUKURUZ
Ono što je značajno istaći odnosi se na zrno sirka. Postoje crveni i beli, a cena dostigla sadašnji nivo koštanja kukuruza. Trenutno se na berzi nudi za oko 23 dinara po kilogramu.
PRIMERI IZ TORKA I KONAKA
Da prinosi sirka mogu da budu iznad proseka, pokazalo se prošle godine u Torku gde je rod prelazio 10 tona po hektaru. Ove godine u gazdinstvu Dragana Karanjca u Konaku na zemlji četvrte klase prinos je bio blizu pet tona po hektaru.
