Iako su pojedini radovi krenuli još pre desetak dana, prava prolećna setva bi se mogla zahuktati početkom iduće nedelje. Na području srednjeg Banata valja pokriti oko 150 hektara obradivih površina. I ove godine polovina će biti pod kukuruzom. Slede suncokret, detelina i druge kulture. Ono što je od presudnog značaja za kvalitetno zasnivanje useva, tvrde stručnjaci, jesu poslednje padavine. Bilo ih je, u proseku, preko 50 litara po metru kvadratnom. Podsećamo da je od 1. oktobra 2025. do 25. marta ove godine palo svega 218 litara kiše što je na nivou proseka iz 2024.
NE ŽURITI SA SETVOM
– Ovo je spas! Kiša je stigla na vreme. Korisna je ne samo za setvene radove već i za ozime useve, pre svega pšenicu čiji je razvoj bio ozbiljno ugrožen zbog nedostatka vlage. Sada se polako oporavlja, a mi ćemo sa setvom kukuruza i suncokreta krenuti za desetak dana – priča za naš list Paljo Hrubik, ratar iz Aradca. Obrađuje oko 120 jutara zemlje, a zatekli smo ga u kolektivu „Agro inga” sa kojima je ugovarao proizvodnju.
– Sve je pripremljeno i cene su uglavnom na nivou prošlogodišnjih. Napomenuo bih da je ovih dana veštačko đubrivo nešto skuplje. Računima pravdamo površine i očekujemo povrat od 18.000 dinara po hekaru. Tako nam je resorno ministarstvo obećalo – dodaje naš sagovornik.
Milovan Nenin, rukovodilac „Agro ing”, tvrdi da imaju odličnu saradnju sa stotinak stalnih kooperanata i da su ih dobro snabdeli osnovnim repromaterijalom (seme i zaštita). Prema rečima mladog stručnjaka, diplomiranog inženjera Martina Jelića, sa setvom nije potrebno žuriti. U svakom slučaju dosta toga zavisi od konfiguracije zemljišta i prisutne vlage.
– U pitanju je individualna procena samih poljoprivrednika. Suncokret se može sejati na temperaturi zemlje od osam do deset, dok je kod kukuruza uvećana za dva do tri stepena. Slično je za sirak. Što se tiče šećerne repe, ona je već zasejana. Ima dovoljno vlage, a potrebni su joj sunčani dani – objasnio je agronom Jelić.
MANJE KUKURUZA
Ono što je ovog proleća primetno na području srednjeg Banata odnosi se na smanjenje površina pod kukuruzom.
– Ove godine neću sejati ni njega, niti suncokret. Sve površine koje obrađujem su pod ozimim usevima (ječam i pšenica) i sa njima je u poslednje tri godine bilo barem neke računice, dok je kod drugih bio samo gubitak – veli Jovica Pilipović iz Sutjeske.
Radoica Vorgić iz Zrenjanina, koga smo zatekli na putu dok je obilazio njive, kratko je prokomentarisao da su poslednje tri godine, posebno za manje proizvođače i gazdinstva kakvo je njegovo bile izuzetno loše.
– Zasejaću 28 jutara suncokreta i kukuruza, polovinu od svake površine. Nabavio sam repromaterijal, ali je sve neizvesno u ovakvim klimatskim uslovima i niskim cenama – poručio je kratko Vorgić i uputio se u razgledanje žitorodnih polja koja su „oživela”.
Kako vremenske prilike utiču na vegetaciju useva objasnila je Snežana Parađenović, diplomirani inženjer zaštite bilja u Poljoprivrednoj stručnoj slu-
žbi (PSS).
– Kiša je dobro došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Ubrzaće njihov razvoj. Postoji opasnost od bolesti i mi smo već početkom marta beležili pegavost na pšeničnom listu, a veća vlaga će sigurno „pogurati” i korov. Preporučujemo poljoprivrednicima da obiđu ove površine i po savetu stručnjaka izvrše njihovu zaštitu – objasnila je Parađenović.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
ŠEĆERNA REPA SIGURNA
I ove godine jedini proizvod koji je imao poznatu cenu pre početka setve jeste šećerna repa. Naime, Fabrika „Sunoko” izašla je sa ponudom od 45 evra po toni uz dodatne podsticaje oko besplatnog semena i zaštite ovog useva. Ugovorili su preko 30 hiljada hektara setvenih površina i posao je već pri kraju.
DOVOLJNO NAFTE
Uprkos velikoj energetskoj krizi ratari u srednjem Banatu imaju dovoljne količine nafte. Po Uredbi Ministarstva za poljoprivredu sto litara se raspoređuje na isto toliko hektara. Maksimalna cena je 182 dinara. Kroz refakcije je moguć povraćaj, pa marža goriva u krajnjem korišćenju košta oko 123 dinara za litar.
