U sklopu stalne postavke zrenjaninskog Muzeja, jedna prostorija čuva posebno blago. U njoj su smešteni legati zavičajnih umetnica. Reč je o dve slikarke i dve vajarke. To su Paulina Sudarski, Ljubica Tapavički i Frederika Bende. Četvrta među njima je Zlata Markov Baranji. Poznata je srpska i jugoslovenska keramičarka i pedagoškinja u domenu primenjene umetnosti.
Autorka je „Siročića”, koji važe za jedan od omiljenih eksponata. Uradila je i prepoznatljivu skulpturu „Jesenje sunce”. Prikazuje bake koje poludremajući na klupi, upijaju toplinu zraka. Na slikanim majolikama oživela je sećanja na zavičaj i detinjstvo.
ZRENJANINU NA DAR
U martu se navršilo 120 godina od rođenja i četiri decenije od smrti ove znamenite sugrađanke. Tim povodom je istoričarka umetnosti i kustoskinja Ivana Arađan održala zanimljivo predavanje na kojem su se okupili brojni Zrenjaninci.
– Još za života je bila veoma aktivna i priznata o čemu svedoče brojne nagrade. Bila je članica mnogih udruženja likovnih i primenjenih umetnosti. Tokom 1967, 1968 i 1969. učestvovala je na izložbama „Umetnost Evrope” u Briselu. Srebrne medalje za „Život teče dalje” i „Jesenje sunce” dobila je 1968, odnosno 1969. godine. Inostrana kritika, najčešće belgijska, nemačka i mađarska pohvalno je pisala o njenim radovima. Nazvali su je „Šagalom u skulpturi”. Bila je veoma obrazovana, pa nam je osim vrednih dela ostavila i tekstove sa razmišljanjima o umetnosti. Volela je svoj zavičaj, a mi možemo biti samo ponosni što je jedna autorka tako raskošnog talenta poreklom sa ovih prostora – ispričala je Ivana Arađan.
Zlata Markov Baranji zaveštala je 1982. oko 40 svojih i nekoliko dela supruga Karla. Tako je u ovdašnjem Muzeju formiran još jedan značajan i vredan legat. Tom prilikom je izjavila:
„Odluka da sve ostavim rodnom kraju ispunjava me nekim mirom i dobrotom”. Naredne godine priređena je retrospektivna izložba njihovih radova u ovoj krovnoj ustanovi kulture.
OMILJENI „SIROČIĆI”
U domenu keramičarske struke, bila je jedan od pionira. Ivana Arađan napominje da je, uz Karla Baranjija i Ivana Tabakovića, 1938. otišla u Prag. Novosadska Privredna komora poslala ju je u „zlatni grad” da izučava školu keramike.
– Deceniju kasnije, 1948. osnovala je Odsek za ovu vrstu stvaralaštva. U novosadskoj Školi za primenjenu umetnost nesebično je prenosila znanje brojnim đacima sve do 1960. Sve su ovo razlozi da se Zlati Markov Baranji posveti strukovna pažnja i kontinuirano radi na približavanju njenog dela Zrenjanincima. Utisci sa predavanja su uglavnom pozitivni. Prisutni sugrađani su istakli da su mnogo saznali o ovoj umetnici, njenom unutrašnjem, stvaralačkom biću, profesionalnim podvizima, ali i brojnim nedaćama koje je proživela – dodala je naša sagovornica.
Dela Zlate Markov Baranji inspirisala su mnoge pojedince iz različitih branši. Njeni „Siročići” najviše su fascinirali muzičare. Motiv ove skulpture našao se na naslovici zrenjaninskog rok sastava „Kanal tvid” pod nazivom „Kamene lutke”. Takođe, iskoristila ga je Branka Parlić, jedna od vodećih svetskih pijanistkinja za album sa kompozicijama Erika Satija. Maturantkinjama Zrenjaninske gimnazije poslužili su za filozofsko promišljanje u okviru projekta „Mali kustosi – velike priče”.
– „Siročići” osim što osvajaju simpatije publike svih generacija, često su bili tema oko koje smo gradili radionice usmerene ka buđenju empatije i emocionalne inteligencije kod učenika mlađeg uzrasta. Do sada nam nije poznato konkretno svedočanstvo o inspiraciji umetnice da načini ovo delo. Zlata Markov Baranji je i sama bila siroče, jer je izgubila roditelje i sestre u ranom detinjstvu. Pred kraj života je i iznela razmišljanje: „Nedostaje mi ljubav, nedostajala mi je čitavog života roditeljska i sestrinska ljubav. Ja sam sada sama i slušam tišinu”… – istakla je Arađan.
MIROSLAVA MALBAŠKI
IZ ŽITIŠTA U SVET
Zlata Markov Baranji rođena je 17. marta 1906. u mestu Begej Sveti Đurađ, odnosno današnjem Žitištu. Školovala se u rodnom selu, Temišvaru, Velikom Bečkereku (Zrenjaninu), dok je muziku i slikarstvo izučavala u Frohsdorfu, a potom vajarstvo u Budimpešti.
– Bila je udata za vajara i keramičara Karla Baranjija, sa kojim je provela život u velikoj ljubavi i uvažavanju. Brojna skulptorska rešenja potpisiju kao koautori, iako je svako od njih negovao različit i autonoman autorski izraz. Izlagali su zajedno po Vojvodini, Jugoslaviji i širom Evrope. Njena velika inspiracija, pored iskustvenog i doživljenog, bilo je i stvralaštvo čuvenog Marka Šagala. Nit koja ih je spajala jeste večna ljubav prema zavičaju. Preminula je 15. marta 1986. godine u 80. godini – podsetila je Ivana Arađan.
