Neobična je bila ova godina za proizvođače suncokreta. Rod je preživeo sušu, ali je ona umanjila prinos. Sa informacijama o zasejanim površinama se izlazilo okvirno. Nije bilo ni zvaničnih podataka o prinosu, a o otkupu se skoro ništa nije znalo do kraja žetve. Kada je reč o kretanju cena, više bi mogli da kažu predstavnici uljara, ali se ne oglašavaju. Prema nekim izvorima, akontna (pretprodajna) cena bila je nešto iznad 50 dinara za kilogram, što je više nego ranijih godina. Ipak, koliko će biti finalna cena, ostaje da se vidi. Nepoznanica su, za sada, i podaci o izvozu prerađenog ulja.
DOVOLJNO ZA DOMAĆE POTREBE
U novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo kažu da je umanjenje roda suncokreta bilo neujednačeno i da se ova uljarica izvukla, uprkos visokim temperaturma.
– Raspored padavina je bio neravnomeran, pa su takvi i prinosi. Kreću se od veoma loših doprilično dobrih. To je zavisilo i od tipa zemljišta, a posebno od primenjene agrotehnike koja je ove godine posebno došla do izražaja – objašnjava rukovodilac Odeljenja za suncokret dr Vladimir Milkič. Prema njegovim rečima, očekuje se da prinosi budu za oko 10 do 15 odsto manji nego pre nekoliko godina, tačnije pre sušnih sezona.
– Tada smo imali prosečan rod od oko blizu tri tone po hektaru. Sada smo na nivou od oko 2,6-2,7 tone. Dakle, nešto manji, ali je i dalje među najvećim u Evropi. Proizvodnja suncokreta u Srbiji uvek potpuno zadovoljava domaće potrebe. Ostaje i velika količina za izvoz zrna ili ulja, što je bolja varijanta – smatra dr Milkič.
Prema proceni Poslovne zajednice „Industrijsko bilje”, 2024. je suncokretom bilo zasejano oko 270.000 hektara. U Institutu kažu da su površine pod ovom biljkom u stalnom porastu.
– Još nemamo tačne podatke za ovu godinu, ali je procena da je to od 270 do 290 hiljada hektara. Interesovanje za uzgoj suncokreta raste pre svega zbog anatomsko morfoloških karakteristika te uljarice koje mu omogućavaju da crpi vodu iz dubljih slojeva tla. Usled toga su prinosi ove biljke među najstabilnijima – naglašava Vladimir Milkič.
S obzirom na to da smanjenje roda nije veliko, naš sagovornik smatra da to neće značajnije uticati na rad uljara. Ima i drugih faktora, poput cene sirovina i zejtina na domaćem i svetskom tržištu i eventualnih ograničenja u izvozu, što može značajnije da utiče na poslovne performanse uljara.
– Prerađivački sektor u Srbiji je jak i ima kapacitet da preradi i veće količine suncokreta od onih koje se proizvode. To je svakako jedan od razloga povećanja oranica zasejanih suncokretom u Srbiji – kaže dr Milkič.
„DIJAMANT” SE ŠIRI
Na području ovog dela Banata suncokret se našao na 40.000 hektara. Ovdašnja uljara „Dijamant” ima sigurnu sirovinsku bazu. Za potrebe proizvodnje nabavljaju se suncokret, soja i pšenica. Deo sirovina obezbeđuje se kroz plasiranje đubriva, semena i avansa, a ostatak se otkupljuje tokom žetve od oko 500 pouzdanih dobavljača. Da
je posla bilo i ove godine, potvrđuju oglasi postavljeni tokom septembra. Tražila se dodatna radna snaga za vreme otkupa suncokreta. Angažovani su sezonski radnici, a posao je bio organizovan i u smenama. Kada je reč o poslovanju, 2024. godina je slična prethodnoj. Zaključke smo izvodili na osnovu javno dostupnih podataka. Prema finansijskim izveštajima preduzeća, koje je objavila Agencija za privredne registre (APR), ukupni prihodi „Dijamanta” u 2024. su iznosili 19,21 milijardi dinara, što je otprilike na nivou iz 2023. Ipak, u pitanju je značajniji pad u poređenju sa 2022. godinom (- 32,3%), budući da su tada prihodi iznosili 28,4 milijardi dinara. Razlozi bi mogli ležati u započetom investiranju u završetak novih pogona na Tomaševačkom drumu, ali i zbog pritiska inflacije i oscilacije cena na tržištu.
Prema izjavama čelnika, uljara je ušla u investicioni ciklus vredan 32,6 miliona evra. Započeta su ulaganja u pogone za primarnu preradu suncokretovog i sojinog zrna, presovanje i ekstrakciju sirovog ulja, utakanje rafinisanog ulja u bocu i kotlovskog postrojenja na biomasu. Usled toga, fabrika je lane povećala vrednost nekretnina, postrojenja i opreme za čak 1,4 milijarde dinara (sa 6,1 na 7,5 mlrd). Da je reč o značajanom investicionom zamajcu, potvrđuje i podatak da je vrednost nepokretnosti danas za oko 60% veća nego u 2022, kada je prema bilansu stanja iznosila 4,7 milijardi dinara.
STABILNO POSLOVANJE
Dugoročne obaveze se nisu značajnije promenile u 2024. (461 milion dinara) u odnosu na 2023. (432 miliona dinara). Kratkoročne su na kraju prošle godine bile nešto veće (4,48 milijardi dinara), u odnosu na stanje krajem 2023. (4,2 milijarde). Preduzeće koristi i kratkoročne kredite, od matičnih društava, a svoje obaveze redovno izmiruje. „Dijamant” je lane u proseku imao 814 zaposlenih, što je devet više u odnosu na godinu ranije. Njihove zarade su i dalje iznad republičkog, pokrajinskog i gradskog proseka. Naime, prosečna plata na nivou republike u 2024. je iznosila 98.143 dinara. U Vojvodini je bila 92.725, a u Zrenjaninu 88.788 dinara. Sa druge strane, na osnovu podataka iz bilansa uspeha „Dijamanta” može se aproksimativno izračunati da je prosek primanja po zaposlenom lane bio oko 111.000 dinara. Moguće je izvesti i kalkulaciju da su plate u proseku prošle godine bile veće za desetak hiljada dinara (oko 9,7%) u odnosu na 2023. Oko trećine ukupnih prihoda „Dijamant” ostvaruje prodajom rafinisanog i sirovog ulja. Najveći deo proizvoda plasira se na domaćem tržištu (69%), dok se ostatak izvozi. Pri tome dominira tržište Hrvatske sa udelom od deset procenata.
