Bilo je napeto ovih dana. Hoće li naše devojke pobediti i vinuti se do evropskog zlatnog neba… Hoći li izdržati utakmicu u kojoj je protivnički tim imao igrača više – bučnu publiku. Ali, sve je prošlo šampionski, u velikom meču, na radost nas koji se na igralištu nismo čuli jer smo utakmicu gledali preko malih ekrana.
Pre svega ovoga, čula sam zanimljiv razgovor. Zrenjaninka u najlepšim poznim godinama rekla je da ona navija za naše košarkašice, iz sve snage, ali samo zbog Maje. Hm. Drugarica je blago opomenula da je u pitanju odbojka, ova joj je odbrusila – Ma, to mi je svejedno, ja navijam za Maju, i gotovo.
Maja je, naravno, naša Maja Ognjenović. I posle ovog razgovora baš mislim koliko Zrenjaninci vole i cene svoje sugrađane, koliko poštuju njihove uspehe, ne samo sportske. Zapravo, vole grad, a grad su – ljudi. I drago mi je što prate njihove uspehe, i što se zbog toga raduju jer osećam da i oni koji su, zbog karijere i drugih razloga otišli, vole grad svog detinjstva, mladosti u kome su ostvarili prve uspehe.
Maja Ognjenović je bila učenica Zrenjaninske gimnazije i, premda već u to vreme poznata sportistkinja, učestvovala je u ekipi svoje škole. Naše novine u to vreme su pomno beležile đačka postignuća. U kancelariji direktora Milana Radakovića razgovarala sam sa Majom. Naravno, njene pohvale su bile upućene drugaricama iz ekipe i školi koja im je omogućila da stignu do republičkog školskog takmičenja. Razgovarali smo i o tome da bi bilo dobro da gimnazija dobije i sportsko odeljenje.
Posle toga, viđala sam Maju povremeno na ulicama našeg grada. I nikada nije izostao osmeh, i pozdrav. Jer, ruku na srce, nisu svi takvi. Ali Maja jeste.
Kolega Jovo Vuković posvetio joj je knjigu „Maja na mreži”.
I, ne bi trebalo zaboraviti naše asove, sportiste, umetnike, stručnjake u raznim oblastima. Ni danas, ni kada prođe vreme…
Značenje imena Maja je komplikovano. Ne bih širila tu priču. Latinsko poreklo imena je po rimskoj boginji proleća i prirode (Maia). Važno je da je pametna i vredna kao naša Pčelica Maja.
