Tri godine u srpskom zdravstvu primenjuje se integrisani informacioni sistem (IZIS) putem kojeg lekari opšte prakse u domovima zdravlja zakazuju preglede kod drugih specijalista. Međutim, mnogi pacijenti i dalje muku muče kako bi došli do doktora specijalista u sekundarnim i tercijarnim ustanovama. Jedan naš sugrađanin, čije je ime poznato redakciji, požalio nam se na ovaj problem, navevši dva primera.
U BOLNICU ZA 120 DANA, KOD PRIVATNIKA ODMAH
– Nedavno sam odveo majku u ambulantu u Mesnoj zajednici „Dositej Obradović” na redovan pregled. Doktorka je trebalo da joj zakaže da u bolnici odradi CDS – kolor dopler krvnih sudova, međutim uopšte u sistemu nije mogla da pronađe slobodan termin za narednih 120 dana! Sutradan sam pozvao privatnu bolnicu „Sveti Jovan” i odmah su nam rekli kada da dođemo – priča on i dodaje da je nakon toga i sam imao isto iskustvo.
– Jako mi je bio skočio pritisak, došla je hitna pomoć (hvala im na brzoj reakciji) i dobio sam lek. Potom sam istog dana otišao do lekarke opšte prakse u ambulanti, ali mogla je da mi zakaže pregled kod specijaliste u bolnici tek u oktobru! Rečeno mi je da probam da odem do Urgentnog centra, ali nije ni to rešenje – navodi naš sugrađanin. Kako kaže, najviše je ogorčen na to što se građani praktično primoravaju da se leče u privatnim ordinacijama – ko može da priušti, a veliki je problem, smatra on, to što medicinari istovremeno rade i u privatnim i u državnim medicinskim ustanovama.
NEDOVOLJNO TERMINA – ODNOSNO LEKARA
Kako navode u Domu zdravlja „Dr Boško Vrebalov”, primena sistema IZIS donela je dosta prednosti, kako za zdravstvene radnike, tako i za pacijente.
– Ubrzan je rad u ambulantama, transparentan je sistem zakazivanja bez poklapanja termina, svi podaci pacijenata su na jednom mestu, bez obzira kod kojih se sve lekara leče, a korišćenje papirnih uputa ili recepata svedeno je na minimum – navode u Domu zdravlja. Dodaju međutim da su najčešće poteškoće u vezi sa elektronskim zakazivanjem pregleda kod lekara specijalista to što nedostaje termina u sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama.
Premalo termina ili – kako primećuje savetnica za zaštitu prava pacijenata Ivana Popov – nedovoljan broj lekara specijalista za veliki broj pregleda koji treba obaviti u sekundarnim zdravstvenim ustanovama.
– To je u većini slučajeva razlog za nedobijanje termina za pregled kroz IZIS sistem. Građani nam se zbog toga obraćaju u proseku oko 40-50 puta mesečno. Od toga 10 odsto njih podnese zvaničan pismeni prigovor na nemogućnost dobijanja termina za pregled ili kontrolu. Podjednako su zastupljene sve oblasti lečenja na koje se ulažu prigovori – navodi Ivana Popov.
IZOSTANCI SA ZAKAZANIH PREGLEDA
Prema podacima iz Opšte bolnice „Đorđe Joanović”, najveća „gužva” prilikom zakazivanja pregleda jeste u ambulantama endokrinologije i oftalmologije. U ovoj ustanovi skreću pažnju i na to da se pacijenti često ne pojavljuju u zakazano vreme kod lekara specijalista.
– Zbog toga se prosečno ne realizuje oko 1.200 zakazanih pregleda – u maju smo ih imali više od 1.400, što znači da je toliko termina propalo, a moglo je biti iskorišćeno za druge pacijente. Oni koji nisu u mogućnosti da dođu u zakazanom terminu pregleda treba da obaveste svog izabranog lekara – navodi Maja Sladojević, koja je zadužena za odnose sa javnošću u Opštoj bolnici. Prema njenim rečima, najviše neiskorišćenih termina u skorijem periodu uočeno je u ambulantama dermatovenerologije, neurologije i ortopedije.
Da bi pacijenti što manje izostajali sa zakazanih pregleda, Ministarstvo zdravlja razmatra ideju da ih medicinski radnik podseća pozivom ili SMS-om, kao i da se uvede SMS servis za blagovremenu potvrdu dolaska na pregled – pisala je nedavno „Politika”. Kako je za ovaj dnevni list objasnila prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, pacijenti se ne pojavljuju na zakazanim pregledima iz različitih razloga – između ostalog zato što nisu mogli da čekaju te su u međuvremenu otišli u privatnu zdravstvenu ustanovu ili su zbog komplikacija bili primljeni na lečenje u bolnicu.
Milana Maričić
REFUNDACIJA TROŠKOVA U RFZO
Pacijenti koji ne mogu da ostvare pravo i zakažu pregled u roku od 30 dana imaju pravo na refundaciju troškova u RFZO-u. Prema podacima koje smo dobili iz ove ustanove, za prvih osam meseci 2019. godine na ime troškova plaćenih zdravstvenih usluga koje nisu mogle biti pružene u tom roku, osiguranim licima je izvršena refundacija u iznosu od 127.650,00 dinara. U toku 2018. na ime troškova plaćenih zdravstvenih usluga koje nisu mogle biti pružene u roku od 30 dana od dana javljanja osiguranog lica sa lekarskim uputom zdravstvenoj ustanovi, refundirano je 273,850,00 dinara, dok taj iznos za 2017. godinu iznosi 421,050,00 dinara.
Za prvih osam meseci ove godine podneto je 37 zahteva, u 2018. – 61, dok je u 2017. bilo ukupno podneto 85 zahteva, što ukazuje na tendenciju da se svake godine neznatno smanjuje njihov broj. Zahtevi su najčešće podnošeni za plaćeni ultrazvuk srca i holter, a zdravstvene ustanove najčešće nisu mogle da pruže zdravstvene usluge zbog kvara aparata i zauzetosti termina.
DOPUNSKO RADNO VREME
Zakon o zdravstvenoj zaštiti dozvoljava lekarima da istovremeno rade i u privatnim i u državnim zdravstvenim ustanovama. Član 60 propisuje da medicinski radnik koji radi puno radno vreme može zaključiti najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, pri čemu takav angažman može trajati trećinu punog radnog vremena. Pored toga, definisano je i da lekari, sestre i tehničari mogu obavljati i dopunski rad u okviru svoje matične ustanove, a cene takvih pregleda odrediće upravni odbori bolnica i domova zdravlja, mada bi one trebalo da budu manje nego u privatnoj praksi. Protiv ove zakonske odredbe izjasnili su se u Udruženju privatnih lekara Srbije i Udruženju „Doktori protiv korupcije” zbog mogućeg povećanja koruptivnih radnji, preneo je dnevni list „Politika”.
