Komunalna higijena grada nije na zavidnom nivou, za šta veliku odgovornost snose i nesavesni pojedinci. Zamerke, najčešće što se tiče održavanja zelenih površina, usmerene su i ka JKP „Čistoća i zelenilo”, međutim ovo preduzeće ograničeno je pre svega skromnim finansijama – neki su od zaključaka skupa građana, koji je u ponedeljak, 21. oktobra, organizovao Zrenjaninski socijalni forum u bagljaškim mesnim zajednicama. Oko 15 građana razgovaralo je tom prilikom sa Zoranom Protićem, direktorom JKP „Čistoća i zelenilo”.
RAD PO NALOGU
Obim rada „Čistoće i zelenila”, kako je objasnio Protić, definiše Gradska uprava. Naime, „Čistoća” sastavlja predlog o radu za narednu godinu, a nadzor nad realizacijom ovog programa obavlja komunalna inspekcija.
– Nadzor, u odnosu na to koliko je novca opredeljeno gradskim budžetom, određuje koliko će ići kojoj službi „Čistoće”. Nama se više isplati da kosimo travu čim malo naraste nego kada dostigne ozbiljnu visinu, ali ovako će se manje platiti. Problem je i što ne možemo izaći sami na teren već moramo dobiti nalog. Zato mogu pomoći stanovnici naselja tako što će svoje zamerke uputiti mesnoj zajednici, koja to prosleđuje inspekciji GU, ili i građani mogu kontaktirati direktno sa nama – naveo je Protić.
KABASTO NIJE ZA KONTEJNERE
Veliki problem, kako su istakli prisutni na sastanku, jeste to što su kontejneri u gradu često puni građevinskog šuta, zatim životinjskog i kabastog otpada. Direktor „Čistoće” podsetio je da se akcije odnošenja kabastog otpada organizuju dva puta godišnje, a da bi građani inače trebalo da ga odlažu na gradsku deponiju, što je besplatno, a ne u kontejnere. Međutim, to se često ne poštuje, kazao je on.
– Takve stvari se na dnevnom nivou bacaju, ne znam koje su procedure kažnjavanja komunalne milicije, ali znam da sve to na kraju kupi „Čistoća”. Naši kamioni su stalno u gradu – ne želim da iznosim hvalospeve na račun preduzeća, ali nema firme koja bi počistila sve što se u ovom gradu baca! Na primer, često nalazimo pune kese smeća bačene u male đubrijere. Zatim, građani u individualnom stanovanju u obavezi su da imaju kantu i da otpad odlažu u džak u kanti, u suprotnom „Čistoća” nije u obavezi da to nosi! Kontejneri se minimalno prazne 6 puta nedeljno, a stalno ima smeća oko njih – kazao je Zoran Protić, što su pristuni mahom potvrdili.
Imajuću to u vidu, praksa da građani odvajaju otpad u našoj sredini još uvek deluje daleko, zaključio je Protić na pitanje jednog sugrađanina, dodavši da se u Zrenjaninu primarna selekcija plastike, kartona i metala vrši na deponiji.
GROBLjA U LOŠEM STANjU
Potom je Voja Mraković, inženjer hortikulture, koji je tri decenije proveo radeći posao stručnog nadzora za zelenilo u gradskom komunalnom preduzeću, izneo svoj stav o higijeni i uređenju grada.
– Individualni sektor „Čistoće” pedantno odnosi smeće, a lepo održava i cveće. Međutim, nedopustivo je da travnjak ispred tise, simbola grada na glavnom trgu, bude u očajnom stanju! Na tom pustom trgu, ostale su šlajfne zelenila, a ni to ne možemo da održimo. Lipe u glavnoj ulici posađene su 2006. godine, ali nisu orezane do danas. Pored toga, i groblja se loše održavaju, kosi se samo uoči praznika. Drveće na Temišvarskom groblju se orezuje tako da ostaju ružni patrljci – kazao je Mraković, dodavši da je šteta i što JKP „Čistoća i zelenilo” napušta rasadničku proizvodnju.
Direktor ovog preduzeća prihvatio je neke od ovih zamerki, dodavši da su pojedine lipe u centru počele da se suše, a naveo je i da je Rasadnik ozbiljan gubitaš. Takođe je rekao da se do pre nekoliko godina iz gradskog budžeta izdvajao novac za održavanje grobalja, ali da to sada finansira samo „Čistoća”, te da novac koji se skupi na osnovu godišnje naknade za korišćenje grobnog mesta i održavanje groblja nije dovoljan.
PANČEVO I SOMBOR ISPRED ZRENjANINA
Za rad „Čistoće i zelenila” izdvajaju se skromna sredstva u poređenju sa nekim drugim gradovima u Vojvodini. Prema odluci o budžetu Grada Zrenjanina za 2019. godinu, ovom preduzeću za održavanje javnih i zelenih površina namenjeno je 39.618.000 dinara, za održavanje čistoće na površinama javne namene 74.106.000 dinara, a za Zoohigijenu oko 18 i po miliona dinara. Prema podacima o rashodima budžeta Grada Sombora, za održavanje javnih zelenih površina namenjeno je 90 miliona dinara, za održavanje čistoće na površinama javne namene 30 miliona dinara, a za Zoohigijenu 58.425.000 dinara. Još veću sumu za komunalne svrhe izdvaja Pančevo – 88.530.677 dinara ide za održavanje zelenih površina, 137.096.000 dinara za održavanje čistoće na površinama javne namene, a Zoohigijeni usmereno je 33.666.667 dinara, pokazuje Odluka o budžetu Grada Pančeva za 2019. godinu.
