Jedan od najvažnijih zadataka zaposlenih u Javnom komunalnom preduzeću (JKP) „Čistoća i zelenilo” odnosi se na prikupljanje i odlaganje otpadnih materija, kako u gradu tako i naseljenim mestima. Nisu beznačajni ni drugi poslovi, poput uređenja zelenih površina, i proizvodnje rasadnog materijala, koje realizuje kolektiv koji broji blizu 400 ljudi.
– Ovo su za nas udarnički dani i imamo dosta posla. Svi zaposleni ulažu dosta napora da prostor u kome živimo učinimo što pristojnijim. Koliko smo u tome uspeli, to nam najbolje mogu reći sami građani. Uputili smo im poziv da ukažu na sve primedbe, zahteve ili pohvale, putem ankete koju sprovodimo – ovim rečima započinje razgovor Nemanja Milinković, direktor JKP „Čistoća i zelenilo”, koji poslednje dve godine obavlja ovu dužnost. Težnja mu je da ukupan ekološki život podigne na viši nivo.
– Nedavno je saopšten podatak da će grad izdvojiti oko milijardu dinara za ovu namenu na godišnjem nivou, odnosno 15 odsto od ukupnog budžeta. To nas još više motiviše i obavezuje da odgovorno prihvatimo brojne izazove. S tim u vezi, ovih dana iz republičkog i pokrajinskog budžeta odobreno je oko 350 miliona dinara, što je dodatni stimulans – naglašava direktor Milinković.
ZELENA PATROLA
Ivan Vojnov, pomoćnik tehničkog direktora za upravljanje otpadom, upriličio je za novinara „Zrenjanina” svojevrsnu „patrolu” u okviru koje su ukazane kritične tačke. Takođe, zatekli smo gomilanje smeća neodgovornih pojedinaca pored kontejnera koji su ovih dana locirani po gradu.
Na izlazu iz grada na starom Aradačkom putu kod parka, dočekala nas je poveća gomila otpada.
– Ovo je redovna pojava. Na ovom mestu lociran je jedan od dva kontejnera za kabasto smeće u MZ „Sonja Marinković”. On je ispražnjen, ali se pojedini građeni ovako ponašaju. Zbog toga moramo dodatno intervenisati da bismo ovo uklonilo za sat ili dva. Mi dnevno na centralnu deponiju dopremimo oko 300 tona različitog otpadnog materijala. Maksimalno je uposleno svih 16 naših vozila koja su svakodnevno na terenu – ističe Vojnov. Nadležni rukovodilac je u preduzeću tridesetak godina. U poslednje vreme primećuje građansku nemarnost kada je lagerovanje otpada u pitanju.
Tome u prilog govore divlje deponije kojih je u gradu, a posebno u naseljenim mestima, na desetine. Upravo je zbog toga naše naredno odredište Elemir i to onaj južni, tzv. bosanski deo. Krivudavi put vodi pored groblja. Stižemo do table na kojoj je izričita zabrana korišćenja tog lokaliteta za otpad.
UMESTO SMEĆA – ZELENILO!
– Pre četiri godine počeli smo sa uklanjanjem deponija u naseljenim mestima. Ova u Elemiru je bila jedna od njih. Uspeli smo u našoj nameri da je očistimo, čak je ove godine na površini od jedan ili dva hektara bio i usev nekih žitarica. Slično smo uradili i u Mihajlovu gde je umesto divlje deponije danas plodna oranica. Tu su zatim Knićanin, Perlez,Čenta, Melenci, Botoš, Orlovat, Tomaševac… – ukazuje naš sagovornik. Odmah potom smo se uputili dvatri kilometra dalje, na lokalitet kod nekadašnje Ciglane.
– Jednu saniramo, a druga nikne preko noći. I tako se vrtimo u krug. Elemirci su sada na ovom mestu stvorili novu deponiju, koju treba da očistimo ovih dana. U Melencima imamo sličan slučaj. Jedno takvo đubrište u delu naselja Pavliš smo uredili, ogradili zelenim drvoredom. Taj prostor je do juče bio ruglo ovog sela, a danas je to očišćena i travom prekrivena površina – priča Vojinov.
Ubrzo stižemo i na to odredište u Melencima. U Pavlišu nas dočekuje seoski čobanin sa stadom od pedesetak ovaca.
– Čuvam ovce u ovom prostoru koji je ograđen drvoredom i prava je milina. Sve je čisto, nema smeća što je do pre tri ili četiri godine bilo nezamislivo – reči su mladog Siniše Zlatara.
I dok obilazimo Melence naš domaćin iz „Čistoće i zelenila” želi da nas upozna i sa novom kritičnom tačkom. U Đurića jaruzi zatičemo poveće smetlište koje je „opasalo” jedno od tri melenačka groblja. Pokušavam da dobijem odgovor od meštanina čija se kuća nalazi neposredno uz prostor o kome govorimo.
– Ko ovo radi, ko zagađuje prostor? Ko se neodgovorno ponaša? Pa, jednostavno mi, komšije! Nije niko došao iz drugog kraja Melenaca da ovde odlaže smeće. Dok ne krenemo sami od sebe i sa mnogo više odgovornosti prema životnoj sredini, nećemo se pomaći sa mrtve tačke – veli ovaj Melenčanin.
Možda u ovom odgovoru leži rešenje problema. Stići će novac i za agrarni otpad i za ekologiju, saniraćemo gradsku deponiju i dobiti centralni prečistač za otpadne vode… Ali, dok ne promenimo ružne navike, sliku koju smo zatekli ovog novembarskog dana teško ćemo izmeniti.
Nikola Božović
„SMEĆE” POMOGLO FUDBALERE
Ima i pozitivnih primera koji su vredni pažnje. Kada je jedna od nelegalnih deponija uklonjena sa obradivih površina u naselju Mihajlovo, ista je pripala samoj Mesnoj zajednici čiji je Savet brzo reagovao. To zemljište je ustupljeno njihovom Fudbalskom klubu koje ga obrađuje. Prihodi se koriste za rad ovog sportskog kolektiva. Slično je i sa ostalim mesnim zajednicama koje su vlasnici zemljišta sa koga se uklanjaju smetlišta.
KUĆNI NAMEŠTAJ NA SMETLIŠTU
Teško je opisati šta sve radnici „Čistoće i zelenila” sreću prilikom prikupljanja otpada. Tako se nedavno u naselju D3 na tri različita kontejnerska mesta našao ceo nameštaj iz jednog stana. Bilo je tu jorgana, dušeka, traktorskih guma…
– Ko ovo radi, ko zagađuje prostor? Ko se neodgovorno ponaša? Pa, jednostavno mi, komšije! Nije niko došao iz drugog kraja Melenaca da ovde odlaže smeće. Dok ne krenemo sami od sebe i sa mnogo više odgovornosti prema životnoj sredini, nećemo se pomaći sa mrtve tačke – veli ovaj Melenčanin.
