Konkurentska pozicija Srbije pogoršana u 2019. godini

Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum – WEF) za 2019. godinu Srbija je na međunarodnoj rang listi konkurentnosti, koja se formira na osnovu vrednosti Indeksa globalne konkurentnosti (IGK), zauzela 72. poziciju od ukupno 141 rangirane države. Naša zemlja je u 2019. u odnosu na 2018. godinu „pala” za čak 7 mesta na pomenutoj listi (prošle godine smo bili na 65. mestu).
Srbija je u 2019. godini zabeležila vrednost IGK od 60,9, što je identično vrednosti koju smo imali i prethodne godine (vrednost indeksa se, inače, može naći u rasponu od 0 do 100). Iako se apsolutna vrednost Indeksa za Srbiju nije menjala, povećanje vrednosti IGK drugih zemalja je uticalo na „srozavanje” naše zemlje na globalnoj lestvici.
Većina država iz našeg bližeg okruženja ostvarilo je napredak u pogledu vrednosti IGK tokom poslednje godine: Bosna i Hercegovina za 0,5 poena (sa 54,2 na 54,7), Bugarska za 1,3 poena (sa 63,6 na 64,9), Hrvatska za 1,8 (sa 60,1 na 61,9), Mađarska za 0,8 poena (sa 64,3 na 65,1), Severna Makedonija za 0,7 (sa 56,6 na 57,3), Crna Gora za 1,2 poena (sa 59,6 na 60,8), Rumunija za 0,9 poena (sa 63,5 na 64,4), Slovenija za 0,6 poena (sa 69,6 na 70,2) itd. Jedino je Albanija ostvarila pad od 0,5 poena (sa 58,1 na 57,6), dok je Srbija ostala na istoj vrednosti IGK od 60,9.
Vrednost Indeksa globalne konkurentnosti (IGK) koju je u ovoj godini ostvarila naša država (60,9) je gotovo na nivou prosečne vrednosti (60,7) svih posmatranih zemalja (njih 141). Međutim, kao što smo prikazali, skoro sve zemlje iz našeg neposrednog okruženja su zabeležile napredak u odnosu na prethodnu godinu, tako da Srbija ima vrednost IGK-a koja je ispod proseka nabrojanih zemalja (61,8).
Inače, IGK meri konkurentnost na bazi 12 tzv. „stubova” konkurentnosti, koji su od prethodne (2018.) godine svrstani u četiri velike grupe: 1. podržavajuće okruženje (u koje spadaju: institucije, infrastruktura, usvajanje informaciono-komunikacionih tehnologija i makroekonomska stabilnost), 2. ljudski kapital (u koji spadaju: zdravstvo i veštine ljudi), 3. tržišta (odnosi se na: tržište dobara, tržište rada, veličinu tržišta i finansijski sistem) i 4. sistem inovacija (odnosi se na: dinamiku poslovanja i sposobnost za inoviranjem).
U odnosu na prethodnu godinu naša zemlja je ostvarila napredak u čak osam stubova konkurentnosti (institucije, infrastruktura, veštine, tržište rada, finansijski sistem, veličina tržišta, dinamika poslovanja i sposobnost za inoviranjem), u tri stuba je ostvaren lošiji rezultat (usvajanje informaciono-komunikacionih tehnologija, zdravstvo i tržište dobara), dok je vrednost indeksa kod stuba makroekonomska stabilnost ostala nepromenjena.
Prema metodologiji koju primenjuje Svetski ekonomski forum, naša zemlja je, na globalnom planu, svrstana u region Evrope i Severne Amerike. U tom smislu, treba uočiti da je Srbija u 2019. godini u značajnom zaostatku za prosekom regiona kojem pripada i to prema svakom od 12 stubova, a zaostajanje je najizraženije na područjima usvajanje informaciono-komunikacionih tehnologija, makroekonomska stabilnost, sposobnost za inoviranjem i tržište rada.