Piše:dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Organizacija „Reporteri bez granica”, koja promoviše slobodu informisanja, izračunava i prati Globalni indeks medijskih sloboda (World Press Freedom Index). Indeks ima vrednosti od 0 (najbolje stanje) do 100 (najlošije stanje). Pri tome, stanje se ocenjuje kao dobro ukoliko je indeks u rasponu od 0 do 15 poena, kao prilično dobro (15 do 25 bodova), kao problematično (25 do 35), kao loše (35 do 55 ) i kao veoma loše (55 do 100).
Stepen slobode medija i informisanja u jednoj zemlji ocenjuje se na bazi odgovora stručnih lica na odgovarajući upitnik. Ova kvalitativna analiza kombinovana je sa kvantitativnim podacima o zloupotrebama i nasilju nad novinarima. Dimenzije koje se procenjuju u upitniku su: 1. stepen zastupljenosti različitih mišljenja u medijima, 2. nezavisnost medija (od političkih, privrednih, verskih i drugih uticaja), 3. kvalitet medijskog okruženja i stepen autocenzure, 4. zakonodavni okvir, 5. transparentnost, 6. kvalitet infrastrukture koja podržava proizvodnju vesti i informacija i 7. stepen nasilja nad novinarima i medijima. Svakom od ovih sedam indikatora se dodeljuje vrednost u rasponu 0–100, a sâm Indeks se računa kao njihova srednja vrednost (aritmetička sredina).
Sagledajmo nivo medijskih sloboda u poslednje dve godine (2018. i 2019.) u Srbiji i u zemljama regiona – Albaniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji i Hrvatskoj. Indeks medijskih sloboda u 2019. godini u navedenim zemljama ima sledeće vrednosti: u Albaniji 29,84, u Bugarskoj 35,11, u Bosni i Hercegovini 29,02, u Crnoj Gori 32,74, u Severnoj Makedoniji 31,66, u Rumuniji 25,67, u Hrvatskoj 29,03, dok u Srbiji iznosi 31,18. U gotovo svim državama regiona vrednost indeksa se kreće u rasponu od 25 do 35 bodova, što ih svrstava u red onih u kojima je stanje problematično, osim u Rumuniji (gde je na granici prilično dobrog) i u Bugarskoj (gde je na granici lošeg).
Prosečna vrednost indeksa za ceo region (8 posmatranih država) u 2019. godini je 30,53, što ukazuje na to da je stanje na celom ovom području problematično kada su u pitanju medijske slobode. Prethodne godine (2018.) prosečna vrednost indeksa za ove države je bila 29,74, tako da je region kao celina nazadovao i to za 0,8 indeksnih poena.
Detaljnijim uvidom u podatke o medijskim slobodama može se zaključiti da je Srbija u grupi država iz regiona („rame uz rame” sa Rumunijom, BiH i Crnom Gorom) u kojima je došlo do najvećeg nazadovanja u odnosu na 2018. godinu. Naime, u našoj zemlji se vrednost ovog indikatora povećala za 1,6 indeksnih poena (u Rumuniji za 2,02, u BiH za 1,65, u Crnoj Gori za 1,53 indeksnih poena).
Treba napomenuti da je u našoj zemlji u prethodnoj godini (2017-2018.) došlo do povećanja ovog indeksa i to za 1,53 indeksna poena. Time je pozicija Srbije na globalnoj rang listi opala za čak 24 mesta za dve godine (2017-2019.), budući da je u 2017. zauzimala 66, a da u 2019. godini zauzima tek 90. mesto od ukupno 180 rangiranih zemalja i entiteta. Srbija je i u 2019. godini u samom vrhu liste zemalja (među prvih deset) prema nazadovanju u domenu medijskih sloboda, i tu se nalazi u grupi sa Tanzanijom, Nikaragvom, Mauritanijom, El Salvadorom, Tadžikistanom, Mađarskom, Maltom itd.
