Kad je Zrenjanincima najavljeno da će fabrika vode ponovo biti puštena u probni rad, u našoj kući opao je pritisak u vodovodnim cevima. – Pa, vi ne samo da nemate ispravnu vodu, nego više nemate ni tehničku – primetila je naša gošća, iznervirana bezuspešnim pokušajima da dođe do tople vode iz česme.
– Ako se prethodno pusti voda iz vodokotlića, mora da se sačeka desetak minuta, da se prvo izjednači pritisak. A mora i da se pazi ako radi veš mašina, jer dok ona uzima vodu, ne mogu u isto vreme da se peru sudovi – glasilo je uputstvo koje smo zaboravili da joj blagovremeno prenesemo. Ponekad samo curka u tankom mlazu tek „onako”, bez racionalnog razloga na vidiku, pa smo zaključili da se to verovatno dešava u momentima kad je u komšiluku povećana potrošnja vode… U svakom slučaju, problem sa vodom se u poslednjih godinu-dve multiplikovao, jer ova iz česme ne samo da nije za piće, nego ni za tuširanje – pritisak nije dovoljan da se aktivira bojler, šta li. Da li je u pitanju tehnologija koju koristi postrojenje za prečišćavanje, ili kapacitet, ili nešto treće – tek, muka naša je ozbiljna.
Ovoga puta nevolje s pritiskom vode potrajale su dan-dva, pa prestale. Očito, fabrika još nije aktivirana, mlaz je i dalje žut. Šta se dešava sa prečišćavanjem, niko ne zna. A ni sa pritiskom u cevima. I ne zna se ni da li će, i kada, uopšte biti bolje…
Da, težak je to problem: eno, zrenjaninski Vodovod ima celu zbirku od 13-14 pilot-postrojenja za prečišćavanje vode, ali se nijedno nije pokazalo uspešnim, bar ne na isplativ način. Ni nemačka tehnologija nije sasvim zadovoljila, nešto su rešili, nešto izgleda i nisu, ugovor je raskinut. Radikalski odbornici su se, na primer, svojevremeno zalagali za savim drugačije rešenje – da se napravi regionalni vodovod koji bi u srednji Banat dopremao vodu sa Fruške Gore. Ali su posle ti odbornici prešli u SNS i posvetili se drugim tahnološkim izvedbama – ovim sadašnjim. Za koja se još ne zna da li ćemo se više sekirati kad jednom proradi, ili ako uopšte ne proradi…
