Iako naš grad još uvek ne guše saobraćajne gužve, kao što je to slučaj u većim centrima poput Beograda i Novog Sada, mora se delovati preventivno i posvetiti više pažnje biciklizmu, ističu predstavnici udruženja biciklista „Zrenjaninska kritična masa”. Za sada je, kako navode, ohrabrujuće to što su krajem prošle godine učestvovali na prvom sastanku novoosnovane Komisije za biciklizam i biciklističku infrastrukturu Gradske uprave. Sada bi valjalo izraditi plan razvoja ove grane saobraćaja, smatraju oni.
RUPE, NERAVNINE I VISOKI IVIČNjACI
Grad je oformio Komisiju na inicijativu Zelene stranke, a u njoj učestvuju predstavnici zrenjaninske policije, udruženja građana i neformalnih grupa. Na prvom sastanku su mapirali postojeće staze i razgovarali o potrebnim rekonstrukcijama i planu za izgradnju novih ruta, objašnjava pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić.
On ističe da Zrenjanin spada u vodeće gradove u zemlji po razvijenosti biciklističke saobraćajne infrastrukture, kao i da lokalna samouprava intenzivno radi na održavanju staza i planiranju novih.
– Grad Zrenjanin ima 35 kilometara biciklističkih staza – nešto više od 22 kilometra u samom gradu i 11 kilometara do okolnih naseljenih mesta, a ispred nas su samo Beograd i Novi Sad. U poslednje dve godine rekonstruisali smo neke od postojećih staza, obeležavali ih i postavljali signalizaciju. Poslednjih nekoliko godina urađeno je 12,5 kilometara novih biciklističkih puteva u gradu – navodi pomoćnik gradonačelnika.
O tome kakav bi Zrenjanin trebalo da bude po meri biciklista – građani imaju mnogo da kažu. To je pokazala istoimena prošlogodišnja akcija Zrenjaninske kritične mase, u okviru koje je svako mogao da prijavi problem sa kojima se susreće tokom vožnje bicikla. Odziv građana je bio veoma velik, navodi Željan Popov, aktivista Zrenjaninske kritične mase.
– Najočiglednije su bile rupe i neravnine, posebno one na biciklističkim stazama uz magistralu, a kao top tema izdvojili su se visoki ivičnjaci koji se potpuno bespotrebno nalaze na prelazu između staza i kolovoza. Građani su ukazivali i na nedostatak biciklističkih staza na određenim potezima, kao i na to da se mnoge staze nelogično i nebezbedno završavaju. To se odnosi, recimo, na nerešen pružni prelaz za bicikliste na kraju staze u ulici Majora Gavrilovića ili na vožnju bicikala na Trgu slobode – priča Željan Popov.
PEŠACI I BICIKLISTI DA BUDU PRIORITET
Prema rečima Duška Radišića, u narednom periodu gradiće se nove biciklističke staze – do Mužlje i kroz to naselje, do Lazareva i Zlatice. Radiće se na osvetljenju postojećih, a u planu je i rekonstrukcija oštećene biciklističke staze na magistrali.
U Zrenjaninskoj kritičnoj masi razmišljali su o agendi koju bi predložili na narednom sastanku Komisije za biciklizam – najpre bi tražili rešenja za aktuelne komunalne prijave biciklista, a zatim bi radili na dokumentu koji bi propisao standarde za izvođenje biciklističke infrastrukture u gradu. Ključno je izbaciti automobil iz središta saobraćajnog i prostornog planiranja grada, napominje Željan Popov.
– Situaciji na terenu treba pristupiti integralno, što znači da se rekonstruišu kompletne ulice, a ne samo delovi, kako ne bi
došlo do loših rešenja donetih naprečac. Na primer, ako se u nekoj ulici rekonstruiše samo biciklistička staza, pešaci će koristi nju jer je kvalitetnija od zapuštenog trotoara na istom potezu. Treba planirati tako da se prvenstveno vodi računa o potrebama pešaka, biciklista i gradskog prevoza, a tek na kraju razmišljati o privatnim motornim vozilima, posebno u širem centru grada – ističe naš sagovornik.
On takođe dodaje da u rešavanju problema gradskog biciklizma nije uvek problem nedostatak javnih finansija – pitanje je često i da li se pravilno usmeravaju postojeća sredstva.
– Biciklistička infrastruktura je daleko jeftinija za izgradnju i održavanje od one za motorna vozila, a postoje i jeftina rešenja koja se brzo mogu primeniti, poput iscrtavanja biciklističkih traka. No, nisam mišljenja da se na biciklizmu treba štedeti, jer nije samo cilj učiniti saobraćaj bezbednijim za postojeće bicikliste, nego privući i druge da koriste ovo prevozno sredstvo – ističe aktivista Zrenjaninske kritične mase.
Kako kaže, izvesno je da i Zrenjanin čekaju saobraćajni kolapsi ako se sada nešto ne preduzme, između ostalog, zbog nekontrolisane stambene urbanizacije šireg centra grada i samim tim povećanja automobila na ulicama.
ISTOČNOEVROPSKA RUTA
Nedavno su u gradu postavljene table sa putokazima za Istočnoevropsku biciklističku rutu međunarodne mreže Eurovelo, a koja se proteže od Norveške, Finske, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke, do Mađarske, Srbije, Severne Makedonije i Grčke. Njen deo je i Zrenjanin, tačnije tek će biti kada se izgrade staze do Peskare i Elemira, kaže pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić.
BICIKLOM I DO RUMUNIJE
U narednom periodu prioritet će biti da se Zrenjanin „biciklistički” poveže sa svim naseljenim mestima, kao i da se umreže zrenjaninska izletišta, navodi pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić. – Ideja je da se spoje Peskara, Tisa i Motel, Carska bara i etno-kompleks „Tiganjica”, preko Stajićeva i Ečke do Zrenjanina. Radi se i studija o izgradnji biciklističke staze od Novog Sada do Zrenjanina, preko Titela, Knićanina, Belog Blata i Carske Bare i to bi bila jedna od najatraktivnijih staza u Srbiji. Što se tiče izgradnje biciklističke staze od Kleka do granice sa Rumunijom, to je deo IPA projekta „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej”, radovi bi trebalo da počnu na proleće. Do tada se radi tender za izbor izvođača. Staza mora biti kompletno završena do 2. avgusta 2021. godine – objašnjava Radišić.
