Odjednom je Planeta postala tako mala. Smanjila se u 20. veku, a u 21. – smanjuje se sve brže. Jasno je svima da je sažimanje prostora počelo sa usavršavanjem sredstava prevoza i ljudi i dobara, ali otkada su telefonski kablovi prebačeni preko mora i okeana, a naročito otkada se slika i ton prenose i bez ikakvih žica, daljina je, takoreći, izgubila na važnosti. Za bilo šta. Digitalna komunikacija i njena laka dostupnost i interaktivnost najzad su potpuno pomešali javnu i privatnu sferu u emitovanju informacija, i svaka vest, svačije mišljenje stižu svima samo na jedan klik. Sve je trenutno.
Odavno sam primetila da brže saznam šta se dogodilo na drugom kontinentu, nego da je komšijsko dete (slučajno) razbilo prozor onoj baki na ćošku. Osim ako neko nije tu sliku objavio na internetu, mreža je i brža i uticajnija od radio Mileve…
Nije ni čudo što se odmah proširila „teorija” da je „5 G mreža” odgovorna i za pojavu ovog nesrećnog virusa. Opasne su sve te novotarije koje niko ne razume, zar ne? Neznanje je, izgleda, manje opasno, komfornije je svakako: to što ne znaš, ne tera te da se menjaš i prilagođavaš.
Internetom se, međutim, i znanje i neznanje jednako brzo širi i rasprostire – pa sad ti vidi šta je šta! Zato ja, i danas, više volim da čitam novine, ove „obične”, „papirne”: novinarski zanat obavezuje da vest bude koliko-toliko proverena pre objavljivanja, privatna i javna sfera tu još nisu sasvim izmešane, najvažniji naslovi već su selektovani jer su štampani krupnim slovima, a manje važni sitnijim. Za čitaoca je, dakle, u pogledu ocene relevantnosti objave – pola posla obavljeno. Mada – takav zaključak važi samo za ozbiljne medije. A i ja sam iz 20. veka, ovaj 21. vek nekako nisam dovoljno usavršila…
Ali se Zemljina kugla definitivno smanjila. Za sve i svakog, i za virus. A i za lek protiv njega…
