Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je prošlogodišnju presudu Višeg suda u Zrenjaninu za bivšu radnicu Službe za katastar nepokretnosti i još osmoro ljudi zbog primanja i davanja mita za neovlašćeno pribavljanje podataka iz Katastra nepokretnosti.
Prema podacima iz presude, Ž.K. je proglašena krivom zbog primanja mita (produženo krivično delo).
SNIMLjENI TELEFONSKI RAZGOVORI
Nekadašnja službenica Katastra osuđena je na tri godine zatvora, a takođe joj je zabranjeno na godinu dana da radi kao službenica državne uprave (nakon što bude izašla iz zatvora). Ona je u pritvoru već provela oko tri i po meseca krajem 2013. godine, što će biti uračunato u kaznu.
Troje ljudi je osuđeno za primanje mita u pomaganju (neki za produženo krivično delo) – među njima i jedna radnica Službe katastra u penziji, a petoro za davanje mita (pojedini za produženo krivično delo). Ovih osmoro osuđenih dobilo je šestomesečne kazne zatvora uz elektronski nadzor, kao i uslovne zatvorske kazne od šest meseci.
Od troje okrivljenih koji su primali mito oduzet je dobijeni novac – i to najviše od Ž.K. (2.612.450 dinara), dok su ostala dvojica vratila 44.700, odnosno 45.900 dinara.
Među dokazima koje je koristio Viši sud, osim dokumentacije i izjava svedoka, bili su i snimljeni telefonski razgovori. Sa osmoro drugih ljudi sud je sklopio sporazume o priznanju krivičnog dela.
OD MILION DINARA DO 70 EVRA
Naime, zaposleni u Službi katastra nepokretnosti mogu da izdaju dokumentaciju i podatke iz arhive Službe, poput listova nepokretnosti ili uverenja o imovnom stanju. U pitanju jeste materijal iz javne evidencije, što znači da je dostupan i građanima i zaposlenima u Katastru, ali samo putem propisanog postupka. Dakle, nijedan podatak ne može „izaći” iz Službe mimo podnetog zahteva, uprkos tome što je javan, objašnjeno je u presudi.
Međutim, Ž.K. je pribavljala podatke iz evidencije osobama koje joj nisu bile podnele zahtev, a za šta su joj one davale pare. Bivša službenica Katastra je određivala visinu sume na osnovu imovinske koristi koju je procenila da će pomenuti ljudi imati zahvaljujući dobijenim podacima.
Na primer, ona je za Privredno društvo „Dijamant agrar” neovlašćeno pribavljala dokumentaciju potrebnu za identifikaciju određenih parcela drugih poljoprivrednih društava, a rukovodilac „Dijamanta agrara” dao je nalog da joj se preko računa isplati gotovo milion i po dinara.
Osuđena službenica uzimala je i mito za „manje” poslove. Tako je u kafiću u centru grada od jednog optuženog primila 70 evra (iako je tražila 150) zato što je njegovom prijatelju obavila upis hipoteke, iako za to nije bila službeno ovlašćena.
Na presudu zrenjaninskog Višeg suda bili su se žalili i viši tužilac, koji je tražio strože kazne, kao i branioci svih optuženih, ali je Apelacioni sud sve odbacio.
NEGIRALA PRVOBITNI ISKAZ
Zanimljivo je da je Ž.K, nakon hapšenja u septembru 2013. godine, u izjavi policiji i kasnije tokom istrage, za svaku tačku presude jasno objasnila kako je upoznala ostale optužene, zatim koliko novca je primila, kada i gde, ali je potom na glavnom pretresu posle tri godine tvrdila da se njena pređašnja odbrana ne može uzeti u obzir, jer je tada bila u stanju šoka. Takođe je pokušavala da dokaže da je dokumentaciju iz Službe za katastar nepokretnosti pribavljala jer je bila angažovana kao veštak, te da je ono što je sud odredio kao mito – zapravo bila naknada za rad. Međutim, u presudi je dokazano da Ž.K. nije podnosila zahteve za veštaka Službi za katastar nepokretnosti.
