Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U stručnoj, ali i široj javnosti, često se navode podaci o tome koliko je investicija ostvareno u nekom gradu ili na nivou države kao celine tokom određenog perioda. Međutim, iako veoma važni, oni nisu dovoljni za izvođenje odgovarajućih zaključaka u vezi sa učinkovitošću (efektivnošću) tih ulaganja. Bitnije od toga koliko je ulaganja realizovano na nekom području tokom razdoblja jeste kakvi su njihovi efekti (šta se postiglo). Recimo, vrednost ulaganja može biti velika, ali efekti u pogledu dodatne proizvodnje ili zapošljavanja mali, i obrnuto. Ekonomisti su, stoga, prevashodno zainteresovani da utvrde kakva je uspešnost investicionih aktivnosti. Za te svrhe treba sameravati iznose i/ili dinamiku ostvarenih investicija sa promenama proizvodnje, zaposlenosti, prosečnih zarada, izvoza, uvoza i sl. koje iste prouzrokovale.
Kakva je bila učinkovitost investicija u gradu Zrenjaninu tokom prethodnih nekoliko godina? U nameri da pružimo odgovor na ovo pitanje na odgovarajući način smo samerili iznose ostvarenih ulaganja sa promenama vrednosti proizvodnje i broja registrovanih zaposlenih radnika tokom perioda 2015-2018. godine.
Poredeći zvanične podatke o ostvarenim investicijama u nova osnovna sredstva i izračunate podatke o bruto dodatoj vrednosti (BDV-u) na nivou gradova i opština može se zaključiti da je efikasnost investicija u Zrenjaninu bila natprosečna. Naime, u privredi grada Zrenjaninu je tokom perioda 2015-2018. godine na svakih 100 dinara ostvarenih investicija generisano dodatnih 41,46 dinara proizvodnje. Na nivou nacionalne ekonomije Srbije, u istom razdoblju je na svakih 100 dinara ostvarenih investicija dolazilo „tek” 23,96 dinara dodatne proizvodnje, dok su efekti ulaganja u privredi Vojvodine bili još manji – 22,69 dinara dodatne proizvodnje na 100 dinara ulaganja. Zrenjanin je prema dodatnoj vrednosti proizvodnje na 100 dinara ulaganja daleko prednjačio i u odnosu na sledeće gradove u našoj zemlji: Beograd (34,65 dinara), Novi Sad (14,96), Kikindu (16,31), Suboticu (26,18), Pančevo (10,72), Inđiju (24,13), Kruševac (28,33), Šabac (14,83), Leskovac (11,4), Čačak (40,36 dinara).
Sa stanovišta novog zapošljavanja, investicije u Zrenjaninu takođe su prednjačile po efikasnosti u periodu 2015-2018. godine. Naime, može se izračunati i pokazati da je u Zrenjaninu na svakih milion evra ulaganja bilo otvoreno 33 nova radna mesta. Poređenja radi, isti iznos ulaganja (milion evra) u istom periodu je uspevao da generiše znatno manji broj novih radnih mesta u drugim sredinama: Srbija kao celina (9), Pokrajina Vojvodina (15), Subotica (8), Pančevo i Vršac (13), Kikinda (17), Šabac (18), Kruševac (25), Kragujevac (27).
Uspešnost ulaganja u Zrenjaninu je u samom vrhu i kada se sagledavaju efekti ulaganja na nivo prosečnih zarada zaposlenih radnika. Naime, u istom periodu (2015-2018) za svako povećanje investicija od 1%, prosečna zarada u Zrenjaninu se povećavala za 0,59%, dok je ovaj pokazatelj lošiji na nivou privrede Srbije (0,28%), Vojvodine (0,21%), grada Beograda (0,31%), Inđije (0,25%), Kikinde i Rume (0,14%), Kruševca, Kraljeva i Kragujevca (0,34%), Smedereva (0,13%), Šapca (0,19%).
