Bakina bašta izvor sreće i kreativnosti
Naše pretke na sve načine treba poštovati. Prvi put kada ih zaboravimo, oni će naći put do nas da podsete šta znači živeti zdravo – kaže budući bioekološki ekonomista
Plodno zemljište Vojvodine, voda i sunce, bili su dovoljni da Dejana Vujovića iz Kleka vrate korenima i starim alatima svojih predaka. Bio je uspešan ekonomista, godine je proveo radeći u bankama. Ali, rešio je da odelo i kravatu zameni „starkama” i farmerkama, pa je počeo organski uzgoj povrća, kako kaže, u bakinoj bašti. Svoja četiri plastenika već godinu dana uz pomoć majke Sofije vredno održava, a ideja da se bavi proizvodnjom zdrave hrane došla je sasvim iznenada.
– Kada sam shvatio da se više ne pronalazim u sistemu banke, danima sam razmišljao čime bih svoje vreme mogao da upotpunim na kvalitetan način.
Pre godinu dana sam počeo da radim na ovoj ideji. Sedeo sam u bašti i shvatio da je to moja budućnost. Negujem znanja koja su imali naši preci. Setite se koliko su znali sve o uzgajanju, čime su nas prehranjivali i obezbeđivali egzistenciju – priča ljubazni mladi gospodin Vujović za list „Zrenjanin”. – Smatram da naše pretke na sve načine treba poštovati. I prvi put kada ih zaboravimo, oni će naći put do nas da podsete, šta znači živeti zdravo. Želim da koristim takvo znanje i snagu koje ću konvertovati kroz atraktivan proizvod, jer moram da vodim računa kako o dizajnu, tako i o ekološkom momentu.
Dejan je prvo počeo da uzgaja raštan, matovilac, spanać i luk srebrenjak. O navodnjavanju, zaštiti biljaka i povrtarstvu uči od Šandora Balanjija iz Lukinog Sela i pionira organske proizvodnje Branka Kozića iz Stajićeva. Knjige su uvek pored njega, iz njih neprestano crpi ideje, a preko interneta svoje proizvode plasira na domaće tržište. Povrće ne pakuje u plastične, već u papirne kese jer želi da utiče na razvoj svesti o ekologiji. Njegov dan počinje u pet sati ujutro, tada se posvećuje svojim biljkama da bi potrošačima distribuirao sveže povrće. Kada završi sa obavezama u plasteniku, nađe vremena za svoje prijatelje, a najviše voli da se opušta na terasi. Ne misli da je rad u plasteniku robovanje, jer je sve stvar dobre volje i organizacije.
Dejanov koncept, ukratko, glasi: „Jedi lokalno – kupuj lokalno”. Pre svega, svoje proizvode nudi lokalnom stanovništvu, želi da se ljudi navikavaju na zdravu ishranu koju mogu da kupe po pristupačnim cenama. Osim povrća u bašti, planira da uzgaja voće i da gaji životinje jer želi da zaokruži sistem.
Biljke koje gaji štiti koprivom, gavezom, aromatičnim biljem i zaštitnim sredstvom na bazi bakra, a navodnjava ih vodom iz svog bunara. Kako kaže, sve je u prevenciji, kao kod ljudskog zdravlja. Trudi se da bašta izgleda uredno i da svi koji dođu mogu da se osećaju kao kod svoje kuće.
– Trebalo je vremena navići se na prelaz iz banke na prirodu. Za mene je to bio šok, ali me to što radim čini srećnim. Zbog straha od gladi, ljudi pristaju da rade bilo šta i opterećuju se poslom. Moj savet mladim ljudima koji žele da nešto ostvare je da se usude da probaju. Za početak da prevaziđu strah da će biti gladni, i da se usude da budu pošteni prema sebi i koriste sopstveni razum kao i ukus. To je jedini put da povrate sigurnost u sebe. Treba da kreiraju, unapređuju, da se menjaju i prihvataju promene – poručuje naš sagovornik. I. BOŽIĆ
HOTEL ZA INSEKTE
Pored četiri plastenika koji su Dejanov izvor energije, praviće i hotel za insekte što će biti u okviru projekta za decu. Mališani iz komšiluka obožavaju da pomažu Dejanu u okopavanju povrća, a kroz igru uče o biljkama i zanatu.
