Više od 40 gradova i opština u Srbiji raspisalo je u poslednja dva meseca javne oglase za davanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup za narednu sezonu, ali ne i Zrenjanin. Poslednjih desetak godina, licitacije poljoprivrednog zemljišta u Zrenjaninu održavaju se nakon isteka svih agrotehničkih rokova za setvu. U aprilu su organizovane za prošlogodišnju sezonu. Problem je i kakva zemlja je u ponudi i kome se izdaje, navode ovdašnji poljoprivrednici. Njihov utisak je da postoji namera da se pravi zemljoradnici oteraju sa njiva.
Trenutno samo 11 od 145 jedinica lokalne samouprave u Srbiji nije još usvojilo godišnje programe zaštite, uređenja i korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta za 2020/2021 – a među njima je i Zrenjanin, pokazuje evidencija Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva.
197 HEKTARA ZA ONOG KO NEMA NI MOTIKU
Skupština grada Zrenjanina je 18. marta ove godine raspisala oglas za javnu licitaciju državnog poljoprivrednog zemljišta prema Programu za 2019. (iako je poslednja sednica tadašnjeg saziva održana u februaru). Uprkos zabrani javnog okupljanja, licitacija je sprovedena na gradskom stadionu od 30. marta do 6. aprila. Nezadovoljni odugovlačenjem licitacije, malom površinom ponuđenog zemljišta i nedovršenom komasacijom, poljoprivrednici iz Banatskog Despotovca i Botoša napustili su stadion.
Jedan od onih koji je licitirao bio je Milovan Papić iz Kleka, uprkos tome što su, kako kaže, pre nadmetanja pojedinci dolazili do njega da se „dogovore” da ne diže cene i ne licitira. Na kraju nije ni mogao da učestvuje jer nije poneo dokaze o uplatni depozita, mada navodi da je sve platio te da je ovo samo bio način da ga eliminišu iz konkurencije.
– Među onima koji su se nadmetali bio sam jedini pravi poljoprivrednik, ali na kraju nisam uzeo ni hektara! Sve je pripalo onima koji nikada nisu radili zemlju. U Kleku je 197 hektara izlicitirao neko ko nema ni motiku, a kamoli mehanizaciju. Ja radim zemlju celoga života. Zakupljivao sam do 30 hektara, a sada mi ostaje da obrađujem nešto sitnije što posedujem i što privatno uzmem u zakup – priča Milovan Papić.
Naš sagovornik ističe da je žalbe na aprilsku licitaciju uložio Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, odakle mu je, kako kaže, poručeno da se obrati gradskoj Komisiji koja i organizuje licitacije. – Može se podneti i tužba Upravnom sudu, međutim proces bi koštao i dugo trajao – kaže Papić.
NOVA LICITACIJA: ČEKA SE MINISTARSTVO
Prema podacima Odseka za poljoprivredu Gradske uprave, na licitaciji u aprilu bilo je ponuđeno 12.292 hektara zemlje, a izdato je samo 28 odsto površina – 3.548 hektara. Od toga je najveći deo otišao na desetogodišnji zakup – 2.554 hektara (72 odsto), 950 hektara je izdato na godinu dana, a 44 na 20 godina. Zašto gotovo 9.000 hektara nije izlicitirano, pita predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.
– Da li je uopšte reč o obradivom zemljištu ili su to trstici, slatine, šume? Mnogo je površina koje se u katastru vode kao poljoprivredno zemljište, ali je zapravo reč o neobradivim površinama samo kako bi se napravio privid da oranica u Srbiji ima dovoljno – smatra Kleut.
Još uvek se ne zna kada će biti novo nadmetanje za zakup državnih njiva. Prema odgovoru Odseka za poljoprivredu, Program korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta Grada za 2020/2021. trebalo je da bude donet poslednjih dana novembra. – Sve što je bilo potrebno, mi smo uradili, sada samo čekamo na Ministarstvo poljoprivrede – naveli su u Odseku. Međutim, Dragan Kleut smatra da se zapravo čeka presuda novosadskog Upravnog suda u sporu oko dodele državnog zemljišta u dugoročni zakup investitorima Tenis i Fud planet. Spor je protiv Pokrajine pokrenuo Savez udruženja poljoprivrednika Banata.
ZAKUPE, PA NE PLATE?
U septembru su veliku pažnju javnosti privukle akcije poljočuvara koji su u atarima Kleka, Knićanina, Botoša i Banatskog Despotovca otkrili čak 600 hektara bespravno zasejanih površina u državnom vlasništvu. Kako je tada kazao koordinator poljočuvarske službe Branislav Lazić, vrednost useva koji su skinuti jeste oko 35 miliona dinara. On je na konferenciji za novinare ispričao da poljoprivrednici podržavaju njihovu službu.
– Ukazuju nam da su godinama bili na muci, ali se pitaju i zašto u te akcije nismo krenuli ranije – naveo je Branislav Lazić. Istakao je i da su neke poluge vlasti zakazale i da je tužno što se u selima može videti da oni koji nemaju ni zemlje u saksiji krune šest ili sedam vagona.
Kako je otkriveno uzurpirano zemljište od koordinatora poljočuvara nije se moglo saznati, budući da je Lazićev službeni telefon u više navrata bio nedostupan.
Sa druge strane, u poljoprivrednoj inspekciji Srednjobanatskog okruga kažu da je za nadzor nad korišćenjem poljoprivrednog zemljišta nadležna gradska Komisija za zakup zemljišta, a ne oni.
Među pomenutim bespravno posejanim površinama ima i zemlje koja je data proletos u zakup, potvrđuju u Odseku za poljoprivredu, i dodaju da se to blagovremeno otkrilo i pokosilo. Kako navode, dva pravna lica i jedno fizičko nisu na vreme uplatila zakup zemljišta, a ove površine nisu potom bile ponuđene u drugom krugu licitacije „jer su istekli svi agrotehnički rokovi za setvu” – premda su rokovi bili istekli i u danima održavanja licitacije.
– Reč je o tome da pojedinci bliski vlasti licitiraju enormne cene kako bi iz konkurencije istisnuli prave poljoprivrednike. Zakup posle naravno ne mogu da plate, a ne snose ni sankcije za to – navodi Dragan Kleut.
Istog mišljenja je i Milovan Papić, koji dodaje da je zemljište sa kojeg je letos skinut rod opet pripalo uzurpatorima, koji ponovo seju.
Koja je bila prosečna cena za hektar izlicitiranog zemljišta proletos– iz Odseka za poljoprivredu Gradske uprave nisu imali odgovor.
Prema programu za poljoprivredno zemljište za 2019/2020. godinu, očekivalo se da će prihod od zakupa biti 135.000.000 dinara. Podaci Odseka za poljoprivredu pokazuju da je, nakon isplata Republici i Pokrajini (po 30 odsto), u gradsku kasu od poslednjeg zakupa poljoprivrednog zemljišta uplaćeno 66.080.088 dinara. To je gotovo duplo manje nego što je Grad za ovu svrhu prihodovao prosečno u poslednje tri godine – 2016. pristiglo je 137.635.112 dinara, 2017. godine 137.176.288, a 2018. godine 134.676.705 dinara. Prema tome, duplo manje sredstva biće na raspolaganju za ulaganje u poljoprivredno zemljište Zrenjanina u narednom periodu – za odvodnjavanje, uređenje atarskih puteva, komasaciju, opremanje poljočuvarske i protivgradne službe, podizanje vetrozaštitnih pojaseva…
UNIŠTAVA SE PLODORED
Usled dugogodišnjeg kašnjenja sa održavanjem licitacija poljoprivrednog zemljišta, ne može se ispoštovati plodored na njivama. Osam godina nije mogla da se seje pšenica i da se pripreme oranice, objašnjava Dragan Kleut. – Ukazujemo već godinama nadležnima da se licitacije organizuju van svih agrotehničkih rokova, ali nema sluha za nas. Očigledna je namera vlasti da odustanemo od bavljenja ratarstvom – navodi Kleut.
IZVEŠTAVANjE O ZAKUPU – ZABRANA I HAPŠENjE
Novinarki i snimatelju televizije „Santos” u aprilu je bilo zabranjeno da na gradskom stadionu snimaju licitaciju za zemljište katastarske opštine Klek zbog protivepidemijskih mera (ograničavanja broja ljudi na jednom mestu). Nekoliko dana pre toga, ekipa Televizije „KTV” uhapšena je pri pokušaju da dobije izjavu od gradonačelnika o licitacijama poljoprivrednog zemljišta. Opravdanje je takođe bilo u vezi sa protivepidemijskim merama.
