Često se u filozofiji, kada se govori o Bogu kaže da je transcedentan i imanentan – u svemu prisutan, u svemu postojan, a istovremeno nevidljiv, nedostižan, izvan naše percepcije.
Ovu teoriju pojedini filozofi pripisuju i umetnicima koji traju, opstaju i žive koliko i njihov rad. Biti u prisustvu umetničkog dela, posmatrati ga, upijati njegovu moć i energiju jednako je kontaktu sa samim umetnikom.
Nedavno su i naši sugrađani imali priliku da prisustvuju jednom posebnom događaju; prvoj samostalnoj izložbi slikara Dušana Šešuma u Kulturnom centru koja je otvorena u četvrtak, 21. januara i trajaće do 3. februara. Prisustvo autora ovog puta je izostalo.
Akademski slikar mr Rastko Stefanović je prokomentarisao da je Šešum nadmašio čuvenu Marinu Abramović, jer je njegov život poseban performans koji traje. Iako nije fizički prisutan, slike govore o njegovom stvaralačkom putu, razvoju i oblikovanju.
UMETNIČKI OPUS U FRAGMENTIMA
– Uprkos svemu, a najviše uprkos samom umetniku, realizovana je ova retrospektivna izložba radova. Oni su, nije preterano reći, napabirčeni zahvaljujući privatnim kolekcijama i čuvarima gradskog sećanja. Sam umetnik je godinama, besomučno rasipao svoje radove, te danas njegov opus imamo samo u fragmentima. Fragmentarnost je i opšti utisak o njegovom delu.
Veliki potencijali, zavidan talenat, visprene ideje, suvereno baratanje formom, kako konkretnom, tako i apstraktnom, sve to u fragmentima vidimo u radovima koji su pred nama. Konvencionalno gledano, čini se da je sve nedorečeno, dato samo donekle, izvađeno iz konteksta, sakriveno od svog izvornog smisla – objasnio je Rastko Stefanović.
Prema njegovim rečima, životne okolnosti, kao što je mnogima poznato, nisu išle na ruku Šešumovom stvaralaštvu. Ipak, on nikada nije prestajao da radi u domenu i obimu u kojem je mogao, konstatuje naš sagovornik.
– Beskrajna plejada njegovih malih crteža i zapisa, prevashodno portreta, otkriva čitav univerzum za koji je potrebna ili podjednaka doza i hrabrosti i iskustva ili dečje nevinosti da se u njega uroni. Očigledan haos koji nam se prikazuje u prvi mah zbunjuje, jer se očituje kao zbirka slučajnih uzoraka nečeg većeg, zaumnog, nepodložnog zakonima logike, ali zbog toga nimalo manje realnog. Onaj ko može da od tih fragmenata rekonstruiše sliku te realnosti, biće bogatiji za jedno retko iskustvo – istakao je Stefanović.
SLIKAR I HRONIČAR GRADA
Šešumov veliki prijatelj od studentskih dana je akademski slikar Viorel Flora, koji je evocirao uspomene i podsetio na početke umetnikovog rada.
– Dušanu sam pomagao još dok smo se spremali za akademiju. Kasnije je redovno dolazio kod mene u školu crtanja i na likovne sekcije koje vodim od 1980. Delili smo, i dalje delimo ideje. Godinu dana je proveo u Parizu, na usavršavanju, kao stipendista. Pre Akademije je slikao lepe realizme i portrete po uzoru na velikog Ilju Rjepina, Kornela Babu i Hansa Holbajna – kazao je Viorel Flora.
Kako je rekao, na Akademiji u Novom Sadu, većina profesora se zalagala za apstrakciju (apstraktno slikarstvo) koja je tada preovladavala. Oni su Šešuma „zarazili” i „uvukli” u taj pravac koji je vidljiv i u njegovom današnjem radu.
– On je jedan svestrani i čestiti umetnik čiji rad posebno cenim. Nastavio je da neguje apstraktni ekspresionizam koji odlikuju lepe, jake boje i svetli tonovi.
U njegovom radu nema figuracije. Na izložbi su predstvljeni radovi koji se mogu podeliti na dva dela; prvi su njegovi rani radovi (realizam), dok u drugim preovladavaju apstrakcije koje se meni lično dopadaju i imaju umetničku i estetsku vrednost – naglasio je Flora. – Šešum je zrenjaninski Van Gog, hroničar grada i gradskih zbivanja i da neosporno stvara uprkos mnogim poteškoćama i izazovima. Uvek je sa blokčićem i olovkom u ruci. Na svakom kulturnom događaju. I crta! Radi grube, neprecizne portrete, ali savršeno „hvata” karaktere i likove.
Vladimir Đurić, pomoćnik direktora i rukovodilac programske šeme Kulturnog centra, objasnio je zašto se ova važna institucija odlučila da organizuje i podrži jednu ovakvu postavku.
– U sklopu izložbenog programa imamo za cilj i promociju stvaralaštva zrenjaniskih umetnika. Dušan Šešum pripada generaciji starijih slikara, ali je aktivan i danas. Mnogi ga smatraju jednim od najboljih slikara u drugoj polovini prošlog veka u Gradu.
Sugrađani ga znaju sa kulturnih dešavanja, ali nisu upoznati sa njegovim stvalačkim opusom, a ovo je prilika da vide određen broj njegovih dela – naveo je Đurić i zahvalio se svim privatnim kolekcionarima koji su ustupili svoje slike za izložbu.
OD BANATSKOG DESPOTOVCA DO PARIZA
Dušan Šešum je rođen u Banatskom Despotovcu 1951. godine. Akademiju umetnosti je završio u Novom Sadu, a specijalizirao na Akademiji lepih umetnosti u Parizu (Academie des beauh-arta). Učestvovao je na nekoliko grupnih, a samostalne izložbe do sada nije imao. Radni vek proveo je kao restaurator u Narodnom muzeju odakle je otišao u penziju.
