Bez adekvatnog monitoringa, nema ni pravih mera protiv zagađenja
Poslednje nedelje februara Zrenjaninci su udisali zagađen vazduh, kako je utvrdio meteorološki portal „Vojvodina meteo”. Tih dana šestogodišnji sin naše sugrađanke M. postao je promukao i otežano je disao. On od rođenja ima laringitis (zapaljenje grkljana, prim. nov), ali mu se tokom određenog perioda u godini pojačavaju tegobe.
– Kritično je u oktobru, kada krenu magle i loženje jer tada dobija napade gušenja. Mama, napolju je magla, kaže on, već prepadnut. Poslednjih par nedelja je takođe reagovao, pa ako je tih dana vazduh bio zagađeniji, moguće je da je to uticalo na njegovo stanje – priča naša sagovornica.
GRAĐANSKA MERENJA POKAZUJU VELIKO AEROZAGAĐENJE
Pomenuto aerozagađenje portal „Vojvodina meteo” utvrdio je zahvaljujući senzorima koji mere količinu štetnih suspendovanih čestica – PM 10 i PM 2,5 (manjih od 2,5 mikrometra). Sedam takvih uređaja postavljeno je polovinom januara ove godine u gradu, zatim u Ečki i Elemiru. Obezbedila ih je Beogradska otvorena škola (BOŠ) u sklopu inicijative „Vazduh nije roba”, u kojoj učestvuju zrenjaninska udruženja građana ZORO i ZRAK, dok podatke sa senzora analizira „Vojvodina meteo”. Svako ih može pratiti u realnom vremenu putem sajta AirCare i aplikacija Aqicn i Sensor Community.
Tokom poslednja dva meseca zahvaljujući ovim meračima, utvrđeno je da građani Zrenjanina i okoline udišu vazduh zabrinjavajuće lošeg kvaliteta, navodi Jovan Čabrilo, glavni urednik portala „Vojvodina meteo”.
– U većini dana broj suspendovanih PM čestica bio je izvan dozvoljenih, odnosno normalnih granica. Najviše smo beležili koncentracije u kategoriji 100–150µg/m3 (mikrograma po metru kubnom), a takav vazduh je opasan za osetljive grupe poput dece, trudnica, starijih sugrađana i hroničnih bolesnika. U zabrinjavajuće velikom broju dana i časova dešavalo se i da koncentracije PM 10 i PM 2.5 čestica prelaze 150, pa i 300 µg/m3, što je vrlo opasno za sve kategorije stanovništva – objašnjava Čabrilo.
Prema njegovim rečima, idealni uslovi za veliko zagađenje jesu kada vremenske prilike „diktira” anticiklon (polje povišenog vazdušnog pritiska), pri čemu obično nema ni prizemnog vetra. Uz to utiče i temperaturna inverzija (temperatura raste sa visinom umesto da opada, kao što je uobičajeno).
– To je situacija kao da se iznad nas nalazi „poklopac” koji ne dozvoljava zagađujućim česticama da odu visoko u atmosferu. Tako je bilo poslednjih dana februara. Sa druge strane, uzlazna vertikalna strujanja i prizemni vetar obezbeđuju bolji kvalitet vazduha, što vidimo upravo ovih dana – kaže Čabrilo.
ZVANIČNA OCENA KVALITETA VAZDUHA NEKOMPLETNA
Da Zrenjaninci udišu vazduh prve kategorije (čist ili neznatno zagađen), navodi se u godišnjem Izveštaju kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu. Ova institucija podatke o vazduhu iz naše sredine dobija iz monitoringa gradskog Zavoda za javno zdravlje jer Zrenjanin nije jedan od gradova koji je obuhvaćen automatskim monitoringom Agencije.
Zrenjaninski Zavod na osnovu Programa monitoringa kvaliteta vazduha koji donosi lokalna samouprava na tri merna mesta u Gradu svakodnevno prati sumpor-dioksid i azot-dioksid, tokom šest meseci beleži čađ, a 56 dana godišnje PM 10 čestice, zatim još neke zagađujuće materije – ali ne i čestice PM 2,5. Ovaj parametar se meri u samo devet od 41 grada u Srbiji, navodi Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” u svom izveštaju o zagađenosti vazduha merenoj u institucijama javnog zdravlja 2019. godine.
To je, kako upozoravaju, zanemarljivo malo u odnosu na štetnost ovih čestica.
– Jasno je i uvidom u taj mali broj dostupnih analiza da je u toku porast koncentracija čestica u vazduhu. Suspendovane čestice manje od 2,5 mikrometara potiču od sagorevanja fosilnih goriva, zatim iz kotlarnica, industrije, domaćinstava. U pogledu uticaja na zdravlje predstavljaju najveći problem jer se najduže zadržavaju u vazduhu i najdublje prodiru u disajne organe. Značajno deluju posebno na decu i starije osobe. Hronična izloženost česticama doprinosi povećanju rizika za razvoj i pogoršanje respiratornih i kardiovaskularnih bolesti – navodi se u Izveštaju.
Gradu Zrenjaninu nedostaje kontinuirani monitoring koncentracije PM 10 i PM 2,5 čestica, bez kojeg ocena kvaliteta vazduha nije kompletna, kaže za naš list Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole.
– Bilo bi dobro proširiti monitoring tako da se ispitivanje koncentracije suspendovanih čestica referentnom metodom vrši u toku cele godine, da se ovi podaci obrađuju, periodično objavljuju i dele sa Agencijom za zaštitu životne sredine, kako bi bili uzeti u obzir prilikom zvaničnog ocenjivanja kvaliteta vazduha. Pored toga, uspostavljanje automatskog monitoringa omogućava da se podaci o kvalitetu vazduha vide uživo i da građani o tome budu pravovremeno obavešteni – navodi Pantić.
S namerom da podstakne zvanične institucije da to i obezbede, BOŠ širi mrežu građanskih merenja vazduha u Srbiji. Tako postavljeni senzori ne mogu parirati zvaničnim uređajima, što nije ni namera, ističe Ognjan Pantić.
– Iz Zavoda za javno zdravlje Zrenjanina je upravo i stigla podrška za građansko merenje kvaliteta vazduha ukoliko se ono sprovodi sa ciljem da se pitanje zagađenja stavi na agendu javnosti i donosilaca odluka – kaže naš sagovornik. Da bi zvaničan monitoring funkcionisao, ističe Pantić, potrebno je opredeliti dovoljna sredstva za proširenje mreže, za njeno održavanje i za obuku zaposlenih.
GODIŠNjE VREDNOSTI SUMPOR-DIOKSIDA PREKO GRANICE
Ipak, ni prema postojećem monitoringu vazduha u Zrenjaninu, nalazi nisu sjajni. Naime, zagađenje od čađi u celoj zemlji najveće je upravo u Zrenjaninu i Elemiru, a naš kraj je pri vrhu i po koncentracijama još jednog osnovnog polutanta – sumpor-dioksida. To pokazuje pomenuti izveštaj Instituta za javno zdravlje iz 2019. godine.
Prema njihovim podacima, najviše srednje godišnje vrednosti čađi izmerene su u Zrenjaninu, a Elemir je na drugom mestu. Iako nisu prelazila dozovoljenu godišnju granicu, dešavalo se da koncentracija čađi povremeno u toku godine premaši dozvoljene limite. To je bio slučaj tokom 17 odsto dana u Zrenjaninu, što je najčešće od svih mesta obuhvaćenih Izveštajem.
Prema srednjim godišnjim vrednostima sumpor-dioksida u 2019. Elemir i Zrenjanin su na drugom i trećem mestu u Srbiji, odmah posle Bora. Ovaj parametar je tada, kao i nekoliko prethodnih godina bio veći od godišnje granične vrednosti. Zagađenje sumpor-dioksidom u Elemiru i Zrenjaninu raste od 2010. godine.
GLAVNI IZVORI AEROZAGAĐENJA
Sumpor-dioksid i čađ stvaraju zimski smog, a koncentracije ova dva polutanta najviše su upravo tokom vrhunca grejne sezone u januaru i februaru, stoji u Izveštaju „Batuta”.
– To govori u prilog činjenici da je najzastupljeniji izvor zagađenja vazduha upravo nepotpuno sagorevanje fosilnih goriva, i to sve više iz kućnih ložišta – navodi „Batut”. Objašnjavaju i da se na ovaj način greje mahom siromašnija populacija, naročito iz ruralnih krajeva, jer nema drugih mogućnosti za snabdevanje energentima. Kao najveće zagađivače „Batut” izdvaja još i termoelektrane, rafinerije nafte, saobraćaj, rudarsko-metalurške komplekse u Boru i Smederevu, kao i samozapaljive nesanitarne deponije.
ZAŠTO JE VAŽAN ADEKVATAN MONITORING?
Iako Agencija za zaštitu životne sredine u svom izveštaju o kvalitetu vazduha navodi da unapređenje postojećeg monitoringa neće dovesti do smanjenja aerozagađenja, već da se to postiže sprovođenjem adekvatnih mera, Ognjan Pantić naglašava da bez monitoringa nema ni mera. Prema njegovim rečima, da bi se donela ocena da neka opština ili grad imaju prekomerno zagađen vazduh (treće kategorije), potrebno je da postoji zvaničan monitoring. Takve sredine onda imaju obavezu da donesu Plan kvaliteta vazduha. Od 13 gradova koliko bi trebalo, planove je donelo samo šest, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije krajem prošle godine.
