Bar u martu, položaj žena u društvu je obavezna tema u medijima, a tu se susrećemo sa učestalijim slučajevima nasilja prema ženama, većom nezaposlenošću, nejednakom podrškom u napredovanju na društvenoj lestvici u odnosu na muškarce. O ovim, ali i drugim temama govorila je Stojanka Lekić, pokrajinska poslanica, članica Izvršnog odbora i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Skupštine APV.
Kakav je položaj žena u Zrenjaninu i Srednjobanatskom okrugu?
– Kada se osvrnem na 2012, mogu pouzdano da tvrdim, da su sve lokalne samouprave napravile ogroman iskorak u oblasti rodne ravnopravnosti. Potrebno je da se žene na lokalnom nivou angažuju, da zajedno sa nama, političarkama, kreiraju lokalne politike koje će dodatano poboljšati njihov položaj, koji je unapređen, ali ne dovoljno, a mogao bi biti još bolji. Mnogo očekujemo od sistemskih rešenja koja su predviđena u Zakonu o zabrani diskriminacije i u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, koji su prošli javnu raspravu i uskoro će se naći na dnevnom redu Narodne skupštine.
U čemu se ogleda nejednak položaj žena i muškaraca u našem društvu?
– Najveća diskriminacija je na tržištu rada, a ona su uglavnom povezana sa materinstvom, jer često posle porodiljskog bolovanja žena bude prebačena na niže radno mesto, dok u ekstremnim slučajevima dobije i otkaz. Žene, iako većinski završavaju fakultete, danas zarađuju manje nego muškarci, jer su angažovane na manje plaćenim poslovima. Ta razlika u zaradi je između 11 i 16 procenata…
Koliko su žene napredovale kada govorimo o poslovnoj, političkoj i drugoj vrsti karijere?
– Srbija je od 2012, od kada je Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti, napravila ogroman iskorak kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, pa se nalazi u evropskom i svetskom vrhu po broju žena na odgovornim funkcijama. Na čelu 10 ministarstava su žene. U parlamentima je 40 odsto žena. Poređenja radi, 2000. u Skupštini Vojvodine od 120 poslanika bilo je 8 poslanica, 2012. 20, a danas nas je 44. Imamo veći broj žena na najodgovornijim dužnostima: predsednica Vlade, guvernerka Narodne banke, 6 godina smo imali predsednicu Narodne skupštine. Ali, nema ozbiljne afirmacije žena bez sistemskih rešenja.
Pandemija je uticala na porast nasilja u porodici i prema ženama…
– Žene su svakodnevno žrtve nasilja, fizičkog i psihičkog maltretiranja, seksualnog uznemiravanja, a tokom pandemije i vanrednog stanja bile su prinuđene da ostanu zatvorene sa onima koji vrše nasilje nad njima, prolazeći tako kroz izuzetno težak momenat. Svedoci smo da su žene izuzetno ohrabrene poslednjih godina da nasilje ne trpe. Brojevi prijava se kreće u hiljadama, a epilozi su u vidu pravosnažnih presuda. Pre samo 6-7 godina ovako nešto nije bilo moguće. Sada nema zaštićenih i svi moraju da odgovaraju za svoje postupke. Problem nasilja prema ženama je oblast koja je u prethodnom periodu znatno unapređena, pre svega sistemskim rešenjima, zakonima i strategijama. Ipak, broj ubistava iz godine u godinu gotovo je nepromenjen. U Srbiji su u protekloj godini ubijene 22 žene, od toga 8 u Vojvodini, a za 5 se sumnja da je u pitanju femicid. Ovo su podaci iz medija, jer u Srbiji još nije zaživeo sistem za praćenje femicida.
Koliko Ženska parlamentarna mreža može pomoći u ekonomskom i svakom drugom osnaživanju žena?
– Od 2013. Ženska parlamentarna mreža Skupštine APV nijednu aktivnost nije sprovela bez učešća odbornica i političarki sa lokalnog nivoa i na tu činjenicu smo posebno ponosne. Verujemo da smo zaslužne za osnaživanje žena za učešće u političkom životu, što smo podstakli žene na lokalnom nivou da se uključe u politiku i kandiduju za određene pozicije. Rezultat tog umrežavanja i osnaživanja je da se, danas, na mestima gradonačelnica i predsednica opština u Srbiji, nalazi 20 žena, a 26 njih su predsednice skupština gradova i opština.
U političkom angažovanju su najvidljiviji rezultati, ali moramo staviti akcenat i na druge oblasti, kao što su ekonomsko osnaživanje žena i borba protiv rodno zasnovanog nasilja. Miroslava Malbaški
