Krajem prošle godine na mesto vršiteljke dužnosti (v.d.) direktorke ETŠ „Jovan Trajković” došla je Radoslava Aralica, profesorka filozofije. U Školi od 1996. godine predaje filozofiju, logiku sa etikom i građansko vaspitanje. Završila je Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, a potom i master rodne studije, specijalističke studije za građansko vaspitanje i mnogobrojne obuke.
Javnosti i sugrađanima je od ranije poznata po aktivizmu u društvenoj zajednici. Koordinatorka je Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC), organizacije čiji je cilj zaštita i promocija ljudskih prava i unapređenje položaja žena u društvu.
Kakve izazove donosi novo radno mesto?
– U prosveti sam više od 28 godina i imam iskustvo u radu sa mladima. Biti na ovoj poziciji zaista jeste veliki izazov, ali smatram da se sve može savladati sa pravim pristupom. Moja obaveza je da komunikaciju sa učenicima, roditeljima i nastavnicima sada podignem na viši nivo i da nastavim dobru saradnju sa svim relevantnim subjektima u društvu. Rad sa mladima nosi sa sobom veliku odgovornost. Mi kao profesori radimo sa osetljivom kategorijom, jer mladi u srednju školu dolaze kao deca, a odlaze kao odrasli ljudi, spremni za dalji profesionalni rad i život. Na čemu će biti fokus Škole u narednom periodu?
– Već sada je dostupan preliminarni plan upisa – nastavićemo da školujemo sve obrazovne profile kao i prethodne godine. U ponudi su smerovi: ekonomski, finansijski, pravni i turistički tehničar od četvorogodišnjih smerova, kao i kuvar, konobar i kuvar na mađarskom jeziku, koji su trogodišnji. Novo je to da je broj đaka u razredu smanjen na 28. Uvek vlada veliko interesovanje za sve profile, a osnovci će moći da se upoznaju sa nastavnicima i Školom 11. maja, kada će biti Dan otvorenih vrata. Koliko mlade privlače trogodišnji smerovi?
– Interesovanje je veliko, i imamo zaista dobru decu na svim profilima. Pokazalo se da je dosta važno raditi na unapređivanju praktične nastave, koja je obavezna kuvarima i konobarima. Radimo na tome da obezbedimo adekvatnu praksu u turističkim mestima van Zrenjanina te ćemo gledati da jednu grupu učenika pošaljemo već od naredne školske godine. Još nešto o čemu razmišljamo jeste osnivanje učeničke zadruge uz podršku lokalne samouprave. To će takođe biti interesantno kuvarima, konobarima i turističkim tehničarima za obavljanje profesionalne prakse. Za sada smo u fazi planiranja i traženja pravog modusa, ali verujem da bi ovakva vrsta „proširene delatnosti” pomogla učenicima u profesionalnom razvoju. Kakve aktivnosti su dosad sprovedene u vezi sa razvijanjem nulte tolerancije prema nasilju?
– Zaista obraćamo pažnju na sve incidente i eventualne slučajeve nasilja i trudimo se da reagujemo odmah. Važno nam je da promovišemo nenasilje i kulturu dijaloga među učenicima. Kao i sve druge škole imamo Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji je obavezan da reaguje u svim tim situacijama. Radimo i na preventivnim aktivnostima. Imali smo serije za nastavnike o tome šta je obaveza škole, kako se mogu prepoznati različiti oblici nasilja, kako i kome mogu da se obrate od nadležnih institucija. Isto postupamo i sa đacima koji dolaze u prvi razred, edukujući ih o tome kakvi oblici nasilja postoje među vršnjacima i kome mogu da se obrate. Sada nam već dolaze mladi koji su upoznati sa tim, ali često izostaje hrabrost da se nekome obrate i kažu da im je potrebna pomoć. U fokusu nam je bezbednost učenika i jako je važno da deca razumeju da mogu da se obrate nastavnicima i da će uvek dobiti pomoć i podršku. Godinama ste aktivni u zajednici, koliko Vam ovo iskustvo pomaže u obavljanju nove funkcije?
– Taj angažman dug je otprilike isto koliko i staž u školi. Mislim da se te dve stvari dopunjuju jer zahtevaju da čovek ima veštinu aktivnog slušanja, da razume i prihvata ljudske različitosti i da ima strpljenja. Uvek se vodim time da se sve stvari mogu rešiti kroz dijalog i to zagovaram, kako u radu sa decom, tako i sa odraslima.
Rad na prevenciji i suzbijanju rodno zasnovanog i nasilja u porodici, kao i saradnja sa profesionalcima u toj oblasti pomogli su mi da bolje razumem decu. Ona dolaze iz porodica koje imaju svoju dinamiku i kada su odnosi u porodici poremećeni i postoji problem, mi u školi možemo primetiti promene u ponašanju deteta. Zalažem se za to da svako dete ima pravo na život bez nasilja i da kao škola uvek budemo tu za njih.
