U kojoj meri smo dostojni svojih predaka? Da li ste razmišljali o tome. Odgovor je verovatno negativan. Ukoliko bih vam pak postavio pitanje kakav je Zrenjanin nekada bio, bili biste verovatno mnogo rečitiji. Ukazali biste na Kombinat „Servo Mihalj“, Lepu Brenu/Tomu Zdravkovića ili možda rukometaše „Proleter Naftagasa“.
Da li ste ikada sebi postavili pitanje šta se zapravo promenilo. Zašto nismo industrijska pesnica Srbije? Ko nam je kriv što smo krahirali u kolektivnim sportovima? Ima li istine u tome da nam je umetnost poslednja rupa na svirali?
Najlakše je optužiti tamo neke zle ljude koji su nas unizili! Oni su nam degradirali sve što je bilo vredno pažnje, zar ne? Međutim, ko su zapravo ti krivci? Da li su oni došli sa strane ili su to činile neke naše komšije.
Pravo je vreme da se okrene novi list! Ne možemo živeti u prohujalim vremenima. To ne znači da treba da se odreknemo naše istorije. Štaviše, ona može postati zamajac za dalje napredovanje. Mural koji je priredio mladi umetnik Boris Horvat je najbolji primer. Ukazao nam je na mesto koje je Zrenjanin zauzimao u košarci u drugoj polovini dvadesetog veka. Istodobno, oživeo je zapušteni deo grada (Petefijeva ulica). Uneo je svežinu u učmalu sredinu. Neko će reći da je to mali potez. U pravu je, ali svaki maraton započinje jednim korakom, zar ne?
