Pre dve godine planirao je da popravi servis, usavrši ritern i da još poraste… Danas su se te želje Zoranu Ludoškom, koji će uskoro napuniti 16 godina, ostvarile. Već pet godina je član reprezentacije i približava se cilju da postane profesionalni igrač. Zoranova baza je i dalje u Zrenjaninu, član je TK Galeb.
U svom gradu nema baš uvek odgovarajuće uslove za trening, ali ima Nikolu Mojsina – trenera za koga kaže da je jedan od najzaslužnijih za dosadašnje uspehe. Na putu do profesionalne karijere istrajava i Zoranova porodica, iako priznaju da nije lako.
Protekle nedelje mladi teniser osvojio je drugo mesto na ITF turniru na Kipru. Reč je o takmičenju Svetske teniske federacije (ITF) na kojem se nadmeću igrači do 18 godina. Ovi juniorski turniri postali su prioritet za Zorana. On je poslednjih pet godina učestvovao na takmičenjima evropskog teniskog kalendara (Tennis Europe – TE) gde je došao do 25. mesta među šesnaestogodišnjacima. Sada kreće ispočetka, a finale na Kipru je najbolji rezultat tenisera „Galeba” u ITF konkurenciji.
POSLE „KORONA” PAUZE – TITULA
U Srbiji Zoran zauzima četvrto mesto na listi tenisera do 18 godina. Jedini je među prvih desetoro koji ne potiču iz većeg teniskog centra (Beograda, Novog Sada ili Subotice). To znači da se za zimsko prvenstvo države početkom marta pripremao jednom dnevno u hali bez grejanja na Motelu. Ovaj teren jedini u Zrenjaninu ima odgovarajuću tvrdu podlogu.
– Imao sam nezgodne termine za treninge – od devet do 11 uveče ili od sedam do devet ujutru. Tada je prilično hladno, ruka bude ukočena, nosim po nekoliko slojeva odeće – priča Zoran.
Njegovi rivali su za to vreme u svojim klubovima trenirali pre i posle podne u kratkim rukavima. Zbog toga Zoran često putuje u Beograd i Novi Sad. Kao član državnog tima, on ima pravo na besplatne termine na terenima u Beogradu, što ipak nije najbolja opcija jer iziskuje dosta vremena i troškova za putovanje. Zoranu su vrlo korisne višednevne pripreme sa reprezentacijom uoči prvenstva Evrope, ali toga lane nije bilo zbog pandemije.
Kovid je poremetio prošlogodišnju sezonu, ali čim su takmičenja nastavljena, Zoran je stigao do finala u singlu i u dublu na dva TE turnira. U kategoriji parova osvojio je oba, dok je u singlu trijumfovao na turniru u Istanbulu u novembru prošle godine. Kao nagradu je dobio jednomesečni boravak na tamošnjoj teniskoj akademiji ovog leta.
– Imao sam malu tremu kada su ponovo počela takmičenja, ali dobro je bilo. Nije mi mnogo smetala pauza. Imao sam volje i motivacije za treninge. Prošle godine sam se dosta posvetio kondiciji i fizičkoj spremi. Kada je sve bilo zatvoreno, kod kuće sam vežbao u improvizovanoj teretani – navodi Zoran Ludoški.
TENISKI REŽIM I PECANJE
Fizička spremnost je Zoranu veoma bitna kako bi predupredio povrede, ali i za samopouzdanje jer zna da će prebroditi teške mečeve. Zbog toga je u poslednje dve godine kondicione treninge, koje mu drži Rade Jovanov, sa tri povećao na pet puta nedeljno. Osim toga, obavezan je i rad sa fizioterapeutom Markom Ćurčićem – masaže jednom nedeljno, kao i svaki put kada dođe do povrede.
– Rad sa fizioterapeutom je bitan kako bi se telo oporavilo od velikih napora. Sada je mnogo zahtevnije igrati tenis nego ranije. Oni već sada sve rade na vrhunskom nivou, a nemaju još ni 16 godina – navodi Zoranova majka Vesna Ludoški.
A kada se pomene trener Nikola Mojsin, sa kojim Zoran radi od kada je uzeo reket u ruke, najpre usledi širok osmeh.
– Nikola je najbitniji, najbolje me poznaje – ističe mladi teniser.
Jedna vrsta treninga za Zorana jeste i dubl koji rado igra na skoro svakom takmičenju.
– Dosta mi znači kao trening zato što na turnirima ima mnogo mečeva i nema termina da se trenira. Takođe mnogo je opuštenije nego u singlu, a igrajući u paru popravio sam voleje, slajseve i servis – objašnjava mladi teniser.
Van terena Zoran je đak privatne srednje škole u Novom Sadu gde vanredno pohađa smer ekonomski tehničar. Ova ustanova je prilagođena profesionalnim sportistima.
– Teško je uklopiti nastavu i sportsku karijeru. Ako hoćeš da budeš vrhunski sportista, nemoguće je da pohađaš redovnu srednju školu – kaže Vesna Ludoški.
Mimo tenisa i škole ostaje vrlo malo slobodnog vremena, a kada ga ima, Zoran sa drugarima ide na pecanje na Begej, jezero Čepel i Debeljačka jezera. Iako mnogi misle suprotno, predaha nema ni na turnirima.
– Zapravo, ne vidimo ništa sem terena. Nema vremena za obilaske, posle meča sledi tuširanje, istezanje i odmaranje da bih bio spreman za naredni dan – priča Zoran i dodaje da mu nije teško da sve podredi tenisu jer sebe vidi kao profesionalnog igrača koji će se za nekoliko godina upisati na svetsku ATP listu.
TREBA IZGURATI JOŠ NEKOLIKO GODINA
Sa sazrevanjem teniske karijere, rastu i troškovi, a Zoranova porodica je do sada gotovo sve sama finansirala. Podršku daju rodbina, prijatelji i pojedine firme, kojima se Ludoški zahvaljuju.
– Trudimo se da nađemo sponzore, ali uglavnom svi čekaju da Zoran postane poznat. Bitno nam je da izguramo još dve, tri godine. Od Teniskog saveza dobijamo određenu sumu za avionske karte, a refundira se i deo takmičarskih troškova, ali to nije dovoljno. Zoran redovno stiže do polufinala ili finala, što znači sedam dana boravka na turniru – naglašava Vesna Ludoški.
