DEJAN ZEJAK, DIREKTOR RIBARSKOG GAZDINSTVA EČKA O AKTUELNOM TRENUTKU U RIBARSTVU

Neophodan podsticaj države

Ribarsko gazdinstvo Ečka jedno je od bisera Balkana, a riba iz banatskog jezera među najkvalitetnijom je u Evropi. Beležilo je uspone i padove i suočava se sa raznovrsnim ekonomskim i socijalnim problemima, ali opstaje, zajedno sa svojim turističkim potencijalima koji privlače brojne posetioce.
O aktuelnostima razgovaramo sa Dejanom Zejakom, direktorom Ribarskog gazdinstva Ečka.

Koje su prednosti Ribnjaka na čijem ste čelu?
– Ribnjak je na povoljnom geografskom području, nalazi se između dve reke – Begeja i Tise, a u blizini velikih metropola kao što su Beograd i Novi Sad. Tako i u najlošijim vremenskim uslovima i u zimskom periodu ribu možemo da dostavimo na vreme do distributivnih centara, što ima veliku ulogu u danima posta gde je tačnost dostave presudna. Takođe i sam kvalitet ečanskog šarana je nadaleko poznat i kod nas i na području bivše SFRJ, pa čak i u evropskim zemljama koje se nalaze u dunavskom slivu. Tradicija uzgoja šarana u ribarskom gazdinstvu „Ečka” se beleži još od davne 1895. godine, tako da je prošle godine bilo i jubilarnih 125 godina od prve proizvodnje. Gotovo da ni jedan ribnjak na ovim prostorima nema tako bogatu i dugu tradiciju u proizvodnji slatkovodne ribe.

A koji su problemi?
– Nažalost, izazovi su baš intenzivni od kad se pojavila korona. Globalni problem se odrazio i na ribarstvo. Nije bilo okupljanja ljudi u danima posta, nisu održavane tradicijalne krsne slave gde se konzumira šaran, tako da je na tržištu prošle godine proizvedeno znatno više konzumne ribe od potreba. Cene su vrtoglavo padale, sama situacija u ribarstvu je alarmantna. Očekivano je da i u narednom periodu cena ribe neće ići naviše. Cene su nikad niže za ovaj period letnjeg izlova, a veleprodajna za kilogram konzumnog šarana kreće od 230 do 250 dinara. Trenutno distribuiramo konzumnog šarana u MAP ambalaži u sve bolje snabdevene „Gomeks” i „Univereksport” objekte.

Da li ste zadovoljni posetom turista?
– Ovih dana smo pustili rekonstruisani brod „Carska Lađa” koji nije radio poslednje dve godine, pa je poseta rezervata veća u odnosu na prošlu godinu, a svemu tome je doprinela i povoljnija pandemijska situacija.

Kakvi su planovi?
-Usmereni smo na optimizaciji proizvodnje i smanjivanje troškova, kako bismo uspeli da opstanemo na tržištu. Ako se u budućnosti nastavi sa ovakvim trendom zasigurno će ribarstvo doživeti krah, jer svi veći sistemi ne mogu opstati bez pomoći države, kako u podsticajima za proizvodnju konzumnog šarana, tako i u povoljnim kreditima za pokretanje akvakulture. Cena električne energije je višestruko povećana, kao i hrana za ribu (kukuruz, pšenica…). Nalaze se na istorijskom maksimumu gde je jasna računica da u ovakvom ambijentu nema mesta za pozitivno poslovanje u proizvodnji šarana.

  • Veća potražnja
    U brojnim ribarnicama u gradu je tokom prethodnih nedelja zabeležen porast kupovine ribe. Kako tvrde vlasnici, potražnja je skočila i zbog Petrovskog posta.
    – Svakodnevno se kupovina povećavala – kaže Duško Šavin, vlasnik jedne od ribarnica. – Naši sugrađani najviše kupuju šarana, a zatim soma i smuđa. Imamo i pastrmku, oslića, filete različitih vrsta ribe, rečne i morske. Dosta se traži skuša.
    Definitivno, ovih dana je šaran najprodavanija riba. Kilogram pečenog je 400 dinara, a uslužna delatnost pečenja, u zavisnosti od ribarnice, iznosi oko 150 dinara.
    Smrznuta riba u supermaketima u gradu ovih dana, takođe, ima svoje kupce. Osim šarana, smuđa, ponegde i bakalara i lososa, traži se i kineski som.

Branka Jajić
Foto: Arhiva lista „Zrenjanin”