Zadrugu smo nasledili i želimo da je sačuvamo za nove generacije
Otkupna cena mleka koja ne pokriva troškove proizvodnje, poskupljenje žitarica, kasna licitacija državnog zemljišta, nekontrolisano tržište i nejasni planovi nadležnih za unapređenje stočarstva doveli su proizvođače u nezavidan položaj.
Zemljoradnička zadruga (ZZ) „Agro Klek”, koja godišnje proizvede 5,5 miliona litara mleka, otkupnom cenom od oko 40 dinara pokriva svega 70 odsto troškova proizvodnje. Radovan Bokić, direktor ZZ, upozorava na procene stručnjaka da će na proleće za oko 30 odsto manje mleka biti proizvedeno nego što su potrebe našeg tržišta. To je, ocenjuje, ozbiljan problem.
ZAŠTITA DOMAĆEG PROIZVODA
Prema Bokićevim rečima, prerađivači odlučuju o otkupnoj ceni, a nekontrolisan uvoz obara vrednost domaćih mlečnih proizvoda.
– Ovdašnja proizvodnja ne sme da se uništava zbog uvoza. Prvi na udaru su mali proizvođači koji zbog nerentabilnosti odustaju. Očigledno je da se mnoge farme gase, a stoka završava u klanicama jer ne vide rešenje – objašnjava Bokić.
Takođe, smatra da svetski trend rasta vrednosti žitarica traži intervenciju države. Cena stočne hrane skočila je za oko 60 odsto, što je jako teško nadomestiti, ocenjuje naš sagovornik. Zaštitnom taksom, kojom se nadoknađuje razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaćeg proizvoda, to bi se u kraćem periodu moglo rešiti. To je praksa u drugim zemljama, navodi direktor klečanske Zadruge.
Bokić smatra da ni poskupljenje mleka ne bi predstavljalo veliki udarac na kućni budžet, a zadrugama bi osiguralo opstanak. Međutim, skok cene izaziva burnu reakciju javnosti, dok se mnogo veća poskupljenja drugih artikala provlače bez galame, primećuje rukovodilac „Agro Kleka”.
RAZDVOJITI PODRŠKU ZA MALE I VELIKE PROIZVOĐAČE
Da bi proizvodnja mleka u Srbiji bila isplativa, Bokić veruje da nadležni treba da postave jasne ciljeve za narednih tri do pet godina kako bi proizvođači mogli da opstanu. To se, kaže, ne odnosi samo na cenu, već je potrebno i da se država opredeli koliko i kakvog mleka joj treba. Takođe, važno je odlučiti ko će se i kako stimulisati, objašnjava on.
Ističe da se stočari subvencionišu na pogrešan način. Masovnost ne donosi kvalitet, napominje Radovan Bokić, dodavši da, ako se očekuju vrhunski rezultati, treba vršiti selekciju i forsirati najkvalitetnije.
– Nadležni treba da podržavaju i male i velike stočare, ali na drugačiji način. Uspešne ne treba kažnjavati, već stimulisati da budu još bolji i podižu lestvicu kvaliteta. Na taj način će biti primer za sitne proizvođače koje, sa druge strane, treba podržati kako bi napredovali – objašnjava Bokić.
SVE TEŽE DO DRŽAVNIH PARCELA
Iz „Agro Kleka” ističu da Grad raspolaže bahato sa 14 hiljada hektara državne zemlje i da nema sluha za najbolju farmu muznih krava na svojoj teritoriji. Resurs je ogroman, ali lokalna samouprava nema razumevanja, poručuju iz Zadruge.
– Javna je tajna da su licitacije uglavnom nameštene unapred, a nadležni to dozvoljavaju. Sve češća motivacija za bavljenje stočarstvom nije proizvodnja mleka, već ostvarivanje prava na zakupljivanje državnog zemljišta po početnim cenama – tvrdi Radovan Bokić.
– Krave se na papiru šetaju iz sela u selo. Gazda iz mesta van naše katastarske opštine prijavi se da živi u zrenjaninskom selu i na konto toga dobija parcelu. Automatski, mi nemamo šanse da uzmemo zemlju u zakup – kaže naš sagovornik.
Dodaje da zbog troškova transporta (koji proizvodnja kabaste hrane ne trpi), zakupljivanje parcela u drugim mestima nije isplativo.
– Mi smo Zadrugu nasledili i zbog toga pokušavamo proizvodnju mleka da sačuvamo i za sledeće generacije. Smatram da će većina proizvođača koji posmatraju samo ekonomski aspekt i koji nisu vezani za proizvodnju iz nje jednostavno izaći – ocenjuje direktor „Agro Kleka”.
OD SLEDEĆE GODINE NEIZVESNO
Radnici „Agro Kleka” letos su protestovali zbog odluke Agencije za restituciju da se oduzme deo oranica na kojima proizvode hranu za stoku. Zbog toga, kao i zato što su prethodno uspeli da zakupe tek dva hektara državnih oranica (umesto dotadašnjih 100–300), Zadruga je upozoravala da joj ugrožen opstanak. Tako su više puta ove godine oglašavali prodaju junica, a najavili su da će morati i da otpuste deo radnika. Kako sada kaže Radovan Bokić, do kraja godine će ipak uspeti da zadrže sve zaposlene. Objašnjava da je postupak restitucije još uvek u toku i da će od toga zavisiti situacija na farmi.
