Šta nam se to desilo, pa smo postali tako
(auto)destruktivni?! Do navedenog zaključka sam došao metodom opažanja. Sledite moj primer, za objektivno zaključivanje neće vam trebati mnogo napora. Pri odlasku na posao ili na fakultet, usmerite pogled ka komunalnoj infrastrukturi.
Za trenutak, zanemarite odgovornost nadležnih koji ne zanavljaju javna dobra u primerenim rokovima.
Ukoliko pođete dvotočkašem ka Temišvaru, shvatićete da teška mehanizacija uništava tek izgrađenu biciklističku stazu. Posledice su vidljive, pitanje je samo krivice. Jedni tvrde da su odgovorni ovi što kose priobalje Begeja. Drugi pogled usmeravaju ka poljoprivrednicima.
Prošetajte se kraj jezera u centru grada. Shvatićete da nedostaju brojne kante za otpatke. Očito ih je neko primenom sile (svesno) uništio. Neretko je u tom piru korišćena i vatra. Pitam se koju potrebu nasilnici zadovoljavaju takvim ponašanjem? Odgovor na navedeno pitanje bi najpre trebalo da daju psiholozi i/ili psihijatri.
Međutim, vremena za kolektivno lečenje nemamo. Preostaje nam striktna primena zakona, tj. sankcionisanje svakog oblika vandalizma! Uveren sam da većina građana podržava kažnjavanje nesavesnih pojedinaca. Nejasno je zašto nadležni ne slede slovo zakona? Koga se boje? Rulje?! Zar im nije draži većinski (normalni) narod…
