ISTRAŽIVALI SMO: ZAŠTO JE VERONAUKA VAŽNA ZA ODRASTANJE DECE
Temelj za bolje razumevanje života
Overskoj nastavi mišljenja su podeljena. U proteklih 20 godina otkako je vraćena u školski sistem, ali i neposredno pre toga, na ovu temu se mnogo diskutovalo. Prema podacima Srpske pravoslavne crkve (SPC) 450 hiljada mališana ide na veronauku, dok se za građansko opredelilo njih 315 hiljada. Na teritoriji Grada oko 50 odsto đaka zainteresovano za katihizis. Veroučitelja koji predaju pravoslavnu nauku je 2.010 na teritoriji Srbije.
Tribina o značaju verske nastave održana je krajem februara u Kulturnom centru. Mišljenja temeljena na dugogodišnjem iskustvu u radu sa decom predočili su Branislav Petrović, sveštenik pri Uspenskom hramu i Čaba Čipak, sveštenik i referent za veronauku Zrenjaninske biskupije.NAUKA O LJUBAVI I POŠTOVANJU
Prema rečima oca Branislava Petrovića, veronauka se često problematizovala zavisno od trenutne klime u društvu, političkih dešavanja, raznih afera i očekivanja. O njoj su, dodaje, govorili i sudili mnogi: od crkvenih ljudi preko ateista do pedagoga i psihologa, ali se nikada za mišljenje nisu pitala deca koja pohađaju ovaj predmet, kao ni njihovi roditelji.
– Verska nastava je potrebna mališanima, društvu i državi. Smatram da je to suštinski predmet. Deca tako uče da vole i poštuju sebe i druge kao božju tvorevinu, kao i to da je čovek božje biće jedinstveno i neponovljivo – rekao je sveštenik Branislav Petrović.
Napomenuo je i da ako dete odrasta u takvom duhu ono će naučiti da voli i sve što je delo Tvorca. Na časovima se izučavaju i dve najveće zapovesti koje se tiču ljubavi, a ona je, kao što je mnogima poznato suština čovekovog postojanja. Takođe, đaci uče da je život neprestana borba i da se ona ne odvija samo ovde, već da će nagradu dobiti u večnom, nebeskom carstvu.
Verska nastava, saglasni su učesnici tribine, takođe ukazuje i da je život božji dar i da bez obzira koliko bio teskoban moramo na njemu biti zahvalni Bogu.
Sveštenik Petrović je rekao i da se mlad čovek neretko zapita koji je smisao postojanja. Ako verski odrasta i ima predznanje mnogo mu je lakše da to pitanje savlada.
– Sa druge strane postaće prazan, povući će se u sebe, i nažalost skliznuti u narkomaniju, alkoholizam i druge poroke. Takvih primera je, nažalost, mnogo – istakao je otac Branislav.
Kada je veronauka uvedena stvoren je pandan, a to je građansko vaspitanje. Govornici su se dotakli i ove teme.
ISTI CILJEVI
– Mi nismo nikakvi suprotstavljeni tabori, niti rivali. Imamo zajednički cilj, a to je da stvorimo što kompletniju ličnost koja će sutra biti spremna i za državu i za crkvu – smatraju oba učesnika tribine.
Kada je reč o izazovima oni su i sa jedne i sa druge strane jednaki. To je pre svega zadatak kako deci što bolje preneti lekcije o Bogu, ali i kako će ona to razumeti i shvatiti. To je naročito teško, dodaju sagovornici, u uzrastu od prvog do četvrtog razreda. Saglasni su da je od petog do osmog razreda mnogo lakše, jer su đaci zreliji i zainteresovaniji. U srednjim školama su već odrasli ljudi, uveliko spremni za komunikaciju i imaju želju da saznaju dosta toga o duhovnom životu.
Čaba Čipak je napomenuo da se vernik ne postaje lako, da je vera dar od Boga i nije nešto što se da naslediti. Biti vernik, smatra, nije osećanje koje treba da nas „drži” dok smo na misi (liturgiji) ili tokom praznika, već svakodnevno. Prema njegovim rečima, verska nastava je važna u odrastanju svakog deteta, temelj je kulture i identiteta i daje dobar temelj za ostale nauke i predmete, posebno umetnost, književnost, slikarstvo, istoriju.
– Kada imaju duhovno predznanje biće im lakše da razumeju „Božanstvenu komediju”, rastumače „Tajnu večeru” i mnoga druga dela na kojima su biblijski motivi. Takođe, naučiće i šta se praznuje na Božić, Veliki petak, Uskrs i druge datume – kazao je Čipak.
Na teritoriji zrenjaninske biskupije, kako je rekao, trenutno ima 30 lica koja predaju. Trećina su sveštenici, ostalo su veroučitelji. Istakao je da imaju dosta škola, ali da je dece manje. Mnogo više je u obrazovnim ustanovama koje su severnije, gde je i rimokatoličkih vernika više. Pored ustaljenog programa kojih se obe religije drže, zalažu se da decu uče da poštuju i pripadnike drugih veroispovesti i da vera nije nešto što razdvaja, već spaja.
– Veronauka je osporavana jer stvara razdor. Zato kada obrađujemo velike praznike rado pozovem i pravoslavnog sveštenika i zajedno održimo čas i ukažemo da iako postoje razike, one su minimalne i ne treba da utiču na to da se delimo – rekao je Čaba Čipak.
Miroslava Malbaški
- ŽIVOT U VIRTUELNOM SVETU
– Današnja deca, slobodno možemo da kažemo, žive u virtuelnom svetu. Problem je taj što ih na neki način previše štitimo od realnog života. To traje sve dok se ne odvoje od roditeljskog doma. Kada do tog dođe, nažalost, u pojedinim situacijama ne znaju da se snađu jer su bili prezaštićeni. Od sadašnje omladine se, neretko, krije život, borba, odgovornost, muka, poraz, uspeh, slabost, strah, žrtvovanje. Nekada su ih roditelji vodili na razne svečanosti, ali i u posetu bolesnima, starima, čak i na sahrane kako bi upoznali realan život sa kojim će se kad-tad susresti – objasnio je Petrović.