Džaba podizanje svesti kada u gradu nema operatera
Skoro dve tone starih računara, monitora, štampača, skenera i drugog električnog i elektronskog (EE) otpada prikupljeno je u proteklom periodu od zrenjaninske Gradske uprave, javnih preduzeća i mesnih zajednica, a zatim isporučeno firmi „Eko- metal” iz Vrdnika na dalje zbrinjavanje. Za ovaj posao poslužilo je 10 novih kontejnera, kao i kombi vozilo. To sve je gradska „Čistoća” dobila krajem prošle godine u sklopu projekta „CIRCLE” koji vodi Regionalni centar za društveni razvoj (RCR) „Banat” uz podršku Evropske unije.
U MAJU MOBILNA APLIKACIJA
Rukovodioci projekta istakli su da će se na teritoriji Zrenjanina uspostaviti cirkularna laboratorija u oblasti upravljanja elektronskim otpadom.
U pitanju nije laboratorija u pravom smislu te reči, već „inovativni model cirkularne ekonomije”, objašnjava Irena Živković, direktorka RCR „Banat”.
– Okupili su se svi relevantni činioci kako bi se organizovalo održivo upravljanje elektronskim otpadom. Potpisan je memorandum o saradnji između Grada Zrenjanina, firme „Eko-metal”, „Čistoće i zelenila” i ostalih aktera. Oni će i po završetku projekta (jul ove godine, prim. nov), uz podršku RCR „Banat”, raditi na novim inicijativama u oblasti cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom – navodi Irena Živković.
Dodaje da je u toku izrada mobilne aplikacije za pravna lica za prijavu EE otpada, čije se aktiviranje očekuje u maju. Pojašnjava da građani za sada neće biti uključeni u prikupljanje otpada.
– Razlog tome je činjenica da još uvek nemamo operatera na teritoriji Zrenjanin, a procedura odnošenja e-otpada je vrlo zahtevna. Međutim, pokušavamo da sa operaterom „Eko-metal” dogovorimo i takvu mogućnost. Građani će svakako biti uključeni u kampanju podizanja svesti o značaju pravilnog odlaganja ovog otpada – navodi Živković.
GRAĐANI SE SNALAZE KAKO STIGNU
Električna i elektronska oprema i uređaji, koji više nisu upotrebljivi, a nekada su za svoj rad koristili električnu energiju ili elektromagnetno polje, zatim sklopovi i delovi koji nastaju u industriji, spadaju u EE otpad.
On se po zakonu ne može mešati sa drugim vrstama otpada i zabranjeno je da se odlaže bez prethodnog tretmana. Većina neupotrebljivih EE proizvoda spada u opasan otpad zbog komponenti koje sadrži. Međutim, istraživanje koje je pre dve godine za list „Danas” uradio „Demostat” pokazuje da 41 odsto ispitanih građana Srbije EE uređaje baca u kontejnere, iako je većina svesna da je to štetna praksa. Više od polovine anketiranih ne zna da li u njihovom kraju postoji firma za sakupljanje otpada ili navodi da je nema.
Kako saznajemo, u Zrenjaninu ih posluje nekoliko. Na Fesjbuk strani jedne takve kompanije navodi se da izlaze na kućnu adresu i za par stotina do 1.000 dinara otkupljuju razne vrste uređaja: šporete, fenove, bojlere, računare…Na ovaj način se dotrajalih aparata rešavala i sugrađanka, čije je ime poznato redakciji.
– Jedina zamerka mi je to što se pojedini otkupljivači ne javljaju redovno na telefon i što neće da dođu dok se ne skupi određena količina uređaja – navodi ona.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je 2020. godine prerađeno 41.716 tona EE otpada, koji pretežno čini odbačena oprema, dok je izvezeno 4,8 tona.
U našoj zemlji ne postoji finalna reciklaža za sve komponente koje nastaju preradom, pa se one onda izvoze u inostranstvo.
Nedostaje operatera koji bi se time bavili, čime bi onda bio zaokružen sistem reciklaže EE otpada, beleži „Danas”.
Milana Maričić foto: Grad Zrenjanin
IZAZOV I ZA EU
Količina EE otpada stalno se uvećava jer su uređaji sve jefitniji, a promene tehnologije su konstantne. Prema podacima Eurostata, u 2011. godini je 7,6 miliona tona EE opreme dospelo na tržište, a 2019. čak 11,2 miliona. U istom periodu reciklirano je i pripremljeno za ponovnu upotrebu 2,6 miliona tona EE otpada (2011), odnosno 3,6 miliona tona 2019. godine. Najviše EE opreme prikupi se u Norveškoj (19,5 kilograma po glavi stanovnika), a najmanje u Rumuniji (3,3 kg). U 2019. godini samo tri članice Evropske unije postigle su zacrtani cilj od 65 odsto prikupljenog EE otpada, dok je 18 država dostiglo 45 odsto. EU podstiče ponovno prikupljanje, tretiranje i recikliranje dotrajale EE opreme kako bi ona mogla ponovo da se koristi, a da što manje količine ostanu za odlaganje na deponijama.
UPITNO UČEŠĆE JAVNOG PREDUZEĆA
Prilikom prošlogodišnje dodele kontejnera i kombija za sakupljanje i transport dotrajalih elektronskih uređaja (vrednosti 50.000 evra) direktor „Čistoće i zelenila” izjavio je da nemaju pouzdanih informacija o količini ove vrste opreme. To je nedopustivo, smatra Gojkan Stojinović, stručnjak za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju, objašnjavajući da osnovni element poslovanja „Čistoće” treba da bude jasna kvantifikacija svih tokova otpada nastalih u lokalnoj samoupravi.
– Pomenuta izjava vodi u još jednu dilemu: na osnovu kojih ulaznih parametara je urađen proračun za potrebe projekta „CIRCLE”? Osnovni parametri treba da budu zvanični podaci o količinama, vrstama i izvorima otpada, u ovom slučaju elektronskog/električnog. Istraživanje o tome bi morao da sprovede partner na projektu, što je ovde „Čistoća”. Takođe, ovo komunalno preduzeće nema potrebne dozvole nadležnog ministarstva za sakupljanje, prevoz i skladištenje posebnih tokova otpada, u koje spada i EE. Uključivanje „Čistoće” u pomenute delatnosti bilo bi u suprotnosti sa zakonom. Ovo preduzeće može da upravlja samo čvrstim, komunalnim otpadom – objašnjava Stojinović. Procenjuje da novi kontejneri i vozilo nisu mogli koštati više od 30.000 evra.
