Bez dobrih uslova, nema ni kvalitetne nastave
Veliki broj učenika u odeljenjima, nedovoljno ulaganje u obrazovanje, sudski sporovi zbog neisplaćenih sredstava, neki su od problema koje su iznele predstavnice Sindikata prosvetnih radnika Banata u Zrenjaninu. Snežana Boldižar, Olgica Rakić i Aleksandra Mažić navele su i da je većina nevolja koje muče nastavnike i učitelje predočena nadležnom ministarstvu i Vladi RS u više navrata. Nažalost, do danas nisu dobili odgovore na postavljena pitanja, niti su problemi rešeni.
DO 20 ĐAKA U ODELJENJU
Kako je ukazala sindikalka Snežana Boldižar, nastavnica istorije u OŠ „Petar Petrović Njegoš”, u velikim gradskim školama u Zrenjaninu u odeljenjima vrlo često ima 28, pa i 29 učenika. U situaciji kada u razredu ima učenika koji rade po individualnim obrazovnim planovima, teško je govoriti o kvalitetnom obrazovanju i vaspitanju.
– Radim u velikoj gradskoj školi. Prema aktuelnom pravilniku za formiranje šest odeljenja, koliko je bio prosek škole, potreban je 151 učenik. Pre pet godina na upisu smo imali 132 učenika što nije bilo dovoljno, i školska godina je počela sa pet odeljenja. To znači da je jedan učitelj postao tehnološki višak. Nakon početka školske godine počinje i agonija koja je trajala četiri godine. Tokom ovog perioda bilo je nemoguće ostvariti kvalitetan vaspitno-obrazovni rad, s obzirom na veliku brojnost đaka, među kojima je bilo i onih kojima su bile potrebne mere podrške – istakla je Boldižar.
Navela je da je, nakon utvrđivanja da u generaciji postoji veliki broj učenika koji nastavu moraju da pohađaju po individualnom obrazovnom planu (IOP), dozvoljeno da rasformiraju postojećih pet i formiraju šest odeljenja.
– To je bio veliki posao, stres za učenike kao i za roditelje. Situacije pri upisu se malo promenila od onog momenta od kad se pri samom testiranju zna koja deca će krenuti u školu po IOP-u. Sada se učenik koji pohađa nastavu po IOP-u 2 vrednuje kao tri učenika.
Postoje i đaci koji nastavu pohađaju prema IOP 3. To su oni daroviti, talentovani učenici sa izuzetnim sposobnostima, a o njima najmanje vodimo računa. Oni očekuju veću posvećenost nastavnika. Nažalost nemoguće je posvetiti im se kada u razredu imate 26, 27 ili 30 učenika – istakla je Boldižar i navela da sindikat traži da se broj đaka u prvom i petom razredu osnovne škole i prvom razredu srednje škole smanji na 18 do 20.
NEADEKVATNI USLOVI ZA RAD
Nedostatak učila, udžbenika i drugih sredstava za rad takođe predstavljaju problem prosvetnim radnicima.
– Svake godine se u školama uvode novi obrazovni profili, a da za njih nisu obezbeđeni udžbenici. Priprema za nastavu traje duplo duže, jer su profesori primorani da se snalaze, da traže materijale po internetu, da pripremaju prezentacije.
U školama, kakva je „Nikola Tesla”, u kojoj obrazujemo informatičare, nema dovoljno računara, pa nam često izlazak iz zbornice izgleda kao igra vrućih stolica. Ko prvi stigne do kabineta, imaće čas za računarima. Ko ne stigne, sleduju mu table i kreda – požalila se na neadekvatne uslove Olgica Rakić, nastavnica stručnih predmeta u ETGŠ „Nikola Tesla”.
Prema njenim rečima, najviše opreme stigne od donacija lokalnih firmi i na tome su u školi zahvalni. Ali – to nije sistemsko rešenje.
S.Vorkapić
ISPLATITI ONO ŠTO SE DUGUJE
Profesorka Aleksandra Mažić već treću deceniju radi u ETGŠ „Nikola Tesla”. Ona ističe da vlada za prosvetare nema sluha, jer bi u suprotnom isplatila zaostali novac koji im duguje po raznim osnovama. Takođe, navodi da je primetno odsustvo socijalnog dijaloga.
– Tražimo veća izdvajanja za prosvetu. Trebalo je da platni razredi budu uvedeni još 2016. godine, a sada je to pomereno na 2025. godinu. Pomoćni, ali i administrativni radnici danas zarađuju minimalac, a neki čak ni to, pa im država dotira do iznosa minimalne zarade. Odnos plata između radnika sa osnovnom i visokom školom je 1:2, mi tražimo najmanje 1:3. Prosek plate radnika u Vojvodini je bio ispod proseka radnika u Srbiji. Mi ne tražimo novčanu pomoć, već da nam se isplati ono što nam država duguje: svetosavske nagrade, neisplaćene regrese i tople obroke. Pred sudovima se vodi veliki broj sporova u kojima su zaposleni u prosveti tužili državu i država redom gubi te sporove. Samo u našoj školi, po tužbama 12 zaposlenih, država bi trebalo da isplati blizu dva i po miliona dinara, i to bez kamata. Niko još novac nije dobio – istakla je profesorka stručnih predmeta u Školi „Nikola Tesla”, Aleksandra Mažić.
