Narodni muzej u svojoj vrednoj postavci krije brojne zanimljive eksponate: umetničke slike, stilski nameštaj, oružje, nakit, pokućstvo. Zrenjaninci ga redovno posećuju i uvek imaju priliku da saznaju i vide nešto novo. Poslednjih meseci njihovu pažnju privlačile su staklene vitrine i raznobojni predmeti. Ništa manje nije zapažena ni novootvorena postavka češkog presovanog stakla. Autor projekta i izložbe je kustos istoričar umetnosti Dejan Vorgić, a stručna saradnica je Biljana Dimkić Krčmar.
SVETSKI MUZEJSKI TREND
Prema njihovim rečima, pored ukazivanja na istoriju češkog presovanog stakla, koja datira s početka 30-ih godina 19. veka, pa sve do Baršunaste revolucije 1989, cilj je da se tokom Međunarodne godine stakla javnosti približe i afirmišu kulturna dobra i predmeti nastali pomenutom tehnikom. Čuvaju se u javnim i privatnim kolekcijama u Banatu, Novom Sadu i Beogradu. Kustosi navode da eksponati sa stilskim karakteristikama od bidermajera, preko istoricizma, ar dekoa i funkcionalizma, pa sve do modernih apstraktnih stremljenja nakon Drugog svetskog rata, svedoče o velikom umeću čeških (ali i srpskih) dizajnera i staklarskih radnika.
– Već duže vreme postoji ideja da se napravi ovakva izložba u zrenjaninskom muzeju s obzirom na to da se, u određenoj meri, istraživački oslanja na moj diplomski rad. Čekali smo pogodan trenutak za njeno organizovanje. Bila je to Međunarodna godina stakla koju su 2022. proglasile Ujedinjene nacije. U koordinaciji sa stručnom grupom Nacionalnog komiteta ICOM, čiji sam član, postala je deo zvaničnog programa obeležavanja ovog datuma. Na taj način smo se u potpunosti uključili u svetske muzejske trendove – objasnio je Dejan Vorgić.
Napomenuo je i da je značaj postavke za Grad višestruk. Pre svega, jer je kroz ceo projekat, finansiran sredstvima resornog ministarstva, pokrenuta saradnja na više nivoa. Istakao je odličnu komunikaciju sa kustosima iz Češke republike. Savetima i građom u dobroj meri pomogli su realizaciju.
Kako je rekao, značajnu ulogu imali su privatni kolekcionari, jer najveći deo od 115 predmeta upravo potiče iz njihovih arhiva. Tri eksponata pozajmljena su iz Muzeja grada Novog Sada i Beograda, dok je ostatak u vlasništvu zrenjaninskog. Prema rečima kustosa, izložbu čine stakleni komadi, alat, kao i ogledala iz lokalne Zbirke primenjene umetnosti.
GRADOVI POBRATIMI
– Ponosni smo što smo predstavili radove tri dizajnerke, ali i na to da smo kroz istraživački proces saznali dosta o predmetima iz naše zbirke. Izdvojio bih ogledalo sa žardinjerom koje komotno možemo pripisati fabrici nameštaja „Anton Bence i sin” – objasnio je Vorgić.
Dodao je da će za posetioce brojne muzealije biti interesantne, jer plene svojom interesantnom formom, dekoracijom i strukturom.
– Jedan predmet se uveliko ističe. U pitanju je vaza iz produkcije češke kompanije „František Halama” i dizajnirana je u drugoj polovini 30-ih godina prošlog veka. Primećujemo da publika zastaje pred njom i divi se liku (portretu) koji je gotovo skulpturalno predstavljen. Iz privatne je kolekcije i do sada nije nigde publikovana niti izlagana. Izuzetno je retka, jer njena proizvodnja nije dugo trajala – rekao je naš sagovornik.
O međunarodnoj saradnji Češke i Zrenjanina govorio je Siniša Onjin, direktor Muzeja. Pohvalio je odličnu komunikaciju koja je uspostavljena sa kustosima Regionalnog muzeja u Teplicama i Muzeja stakla i bižuterije u Jablonecu.
– Ovo nam je prva saradnja sa češkim ustanovama kulture. Nadam se da ćemo je nastaviti u narednom periodu. Istakao bih da je naš grad pobratim sa Teplicama od 1966. U njemu i danas postoji Zrenjaninska ulica. Isticali smo se po kreativnosti i inovativnosti, a ova izložba nas još jednom podseća na ono što posedujemo. To su velika i značajna kulturna baština, stručni ljudi i ideje – poručio je Onjin.
Izložbu je otvorio Jozef Brož, zamenik ambasadora Češke Republike.
Miroslava Malbaški Foto: volimzrenjanin.com
POČAST STAKLU
– Tehnološki, naučni, ekonomski i umetnički značaj stakla je neophodno istaći, jer je u pitanju transparentan materijal na kome se zasnivaju mnoge naše tehnologije. Ako se pravilno koristi, može olakšati razvoj pravednijih i održivijih društava koja bi odgovorila na izazove globalizacije. Ono je danas nepravedno potisnuto pod pritiskom plastike, iako je po sastavu zdrav, prirodan i ekološki prihvatljiv material jer se može u potpunosti reciklirati. Ova izložba je, između ostalog, i prilika da staklu odamo počast koju zaslužuje – poručio je Dejan Vorgić.
GRADOVI POBRATIMI
