Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema odredbama Zakona o privrednim društvima, preduzetnikom se smatra fizičko lice koje (samostalno) obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje za sve obaveze nastale u vezi sa tim odgovara celokupnom svojom imovinom. U ekonomskoj literaturi pojam preduzetnika je znatno širi – njegova osnovna obeležja su inovativnost, kreiranje novih proizvoda, razvoj i implementacija novih tehnologija i sl. Suština preduzetništva je razmišljanje izvan uobičajenih okvira, nesvakidašnji pristup i originalnost u procesu pronalaženja boljih i efikasnijih rešenja, preuzimanje rizika, odnosno posedovanje hrabrosti za samostalno poslovanje na bazi sopstvene vizije, te želje za afirmacijom i uspehom.
Pretpostavka je da preduzetništvo doprinosi dinamičnijem razvoju nacionalne ekonomije, a posebno je važno sa stanovišta (samo)zapošljavanja, pre svega mlađih kategorija, koje tek stupaju na tržište rada. Značaj otvaranja ovakvih preduzeća je i u tome što je neretko u pitanju samopodstičući proces. Događa se da započinjanje jednog preduzetničkog poduhvata, nakon izvesnog vremena, iznedri otvaranje još malih firmi. Stvaraju se novi lanci vrednosti, koji često imaju lokalni karakter, te su od izuzetne važnosti za razvoj lokalne ekonomije.
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), krajem juna 2022. godine u Srbiji je bilo ukupno 293.420 aktivnih preduzetnika. U toku prvih šest meseci ove godine osnovano je 19.852 novih, a ugašeno njih 12.818, što znači da je „poslovna demografija” ovog segmenta naše privrede pozitivna (7.034). U strukturi delatnosti dominirali su kafići i drugi ugostiteljski objekti, pružanje konsultantskih usluga, računarsko programiranje, frizerski i kozmetički saloni, kao i transportne usluge.
Iako se beleži pozitivan trend, u Gradu posluje 3.696 aktivnih preduzetnika, može se zauzeti stav da u Zrenjaninu postoje manje povoljne okolnosti u odnosu na republički i pokrajinski nivo. Ukupan broj aktivnih preduzetnika na 1.000 stanovnika je polovinom ove godine u državi bio 43,2, u regionu Vojvodine 38,5, dok je na području Zrenjanina ovaj pokazatelj bio – 32,4. Pri tome, ukupan rast broja aktivnih preduzetnika je na kraju juna 2022. u odnosu na 2019. godinu u Zrenjaninu bio manji (7,6%), nego u slučaju Srbije (9,7%) i Vojvodine (9,2%). Grad je imao lošije performanse i u pogledu „preduzetničke demografije”. Može se izračunati da je tokom poslednje tri i po godine (januar 2019 – jun 2022) ukupan neto prirast broja preduzetničkih radnji na 1.000 stanovnika (razlika između broja novoosnovanih i zatvorenih) u Zrenjaninu bio 2,5, dok je na nivou Vojvodine (4,5) i Srbije (5,7) ovaj indikator imao znatno veću vrednost.
Oni koji budu upravljali Gradom u narednom periodu bi trebalo više pažnje da posvećuju razvoju tzv. preduzetničkog ekosistema (bolji pristup izvorima finansiranja, mikrofinansiranje, umrežavanje i povezivanje, organizovanje obuka i mentorstava, uspostavljanje objedinjenih sistema stručne podrške iz oblasti prava, finansija, knjigovodstva, marketinga). Preporuka je da se organizuju i promotivne aktivnosti radi promene tradicionalnog viđenja uloge i položaja preduzetnika u društvu, kao i da se uči iz iskustava onih koji su ostvarili zapažene poslovne uspehe.
