Prosečna zarada raste, a kupovna moć opada

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Podaci Republičkog zavoda za statistiku kazuju da je prosečna neto zarada u septembru 2022. bila nominalno viša za 15% u poređenju sa istim mesecom 2021. godine. Međutim, prema istom izvoru (RZS), hrana je bila skuplja prosečno za 23,5% (novembar 2022. u odnosu na novembar 2021). Više od rasta zarada poskupeli su gotovo svi prehrambeni proizvodi – mleko, sir i jaja (čak za 43,1%), hleb i žitarice (19,9%), meso (19,4%), ulje i masti (19,9%), voće (19%), povrće (17,8%), kafa i čaj (16,9%), bezalkoholna pića (15%) itd.
Od ostalih proizvoda i usluga koji ključno utiču na nivo životnog standarda, poskupele su i rente za stanovanje (za 30,1%), čvrsta goriva za grejanje (49,4%), sredstva za održavanje stana (23,3%), korišćenje i održavanje vozila (14,8%), transport (12,9%)… Poređenjem se dolazi do zaključka da je u proteklih godinu dana, uprkos povećanju prosečne zarade, došlo do značajnog pada životnog standarda građana.
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji za avgust 2022. godine je koštala 88.282 dinara, dok je tada prosečna mesečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) iznosila 75.282 dinara. To znači da je sa tom platom u Srbiji moglo da se „pokrije” svega oko 85% potrošačke korpe. U njenoj strukturi dominiraju hrana i bezalkoholna pića (39,4%), stanovanje, voda, struja, gas i ostala goriva (19,9%), alkoholna pića i duvan (9%) i transport (7,7%). Proizilazi da se na snovne izdatke troši blizu dve trećine mesečnog dohotka. Ostale potrebe (nameštaj, sport, transport, kultura, rekreacija, obrazovanje, zdravstvo) učestvuju sa samo tridesetak procenata.
U manje razvijenim i siromašnijim državama ljudi veći deo prihoda izdvajaju za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba (za nabavku hrane i pića, stanovanje itd), dok im vrlo malo ostaje za kupovinu luksuznijih dobara i usluga. Na području EU, u manje razvijenim državama (Rumunija, Bugarska, Portugalija, Hrvatska, Slovačka) za hranu i bezalkoholna pića se izdvaja u proseku oko 12% kućnog budžeta, dok se u razvijenim državama (Nemačka, Luksemburg, Holandija, Austrija, Finska, Švedska) za ove namene troši u proseku oko 5%.
Za građane nije najvažnije kolika im je plata, već šta i koliko za taj novac mogu da kupe. Imajući u vidu činjenicu da su u Srbiji najviše poskupele osnovne životne namirnice i da veliki deo stanovništva najviše svog mesečnog dohotka troši upravo za te namene, može se zaključiti da inflacija obara životni standard. Drugim rečima – manje toga može da se nabavi za veću platu.
Da kupovna moć jedne prosečne neto zarade opada vidi se i po tome što se za taj iznos avgusta 2022. u odnosu na isti mesec 2021. godine moglo se pazariti manje šećera (za 9,5%), svinjskog mesa (12,4%), krompira (27,3%), jaja (10,4%), kafe (9,1%), kravljeg mleka (7,9%)… Posmatrano po gradovima, kupovna moć je najveća (iznad proseka Republike Srbije) u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U ostalim većim gradovima ona je ispod proseka. Interesantno je i to da je u hgrupaciji sredina sa najnepovoljnijim odnosom prosečne potrošačke korpe i prosečne neto zarade bio dominantan Zrenjanin (čak 1,4 : 1), 20% lošije od republičkog proseka (1,17 : 1).