Protekla godina poljoprivrednike srednjeg Banata stavila je na velike muke. Najpre ih je zatekao drastičan skok cene đubriva, pratili su ih nepovoljni vremenski uslovi i dug sušni period tokom leta. Potom je usledila borba za adekvatne cene svojih proizvoda. To se odrazilo i na stočarstvo. Zbog zatvaranja farmi tržište je bilo slabije snabdeveno mlekom, iako je otkupna cena tokom prošle godine porasla. Sa druge, strane 2022. godinu pčelari ocenjuju kao veoma uspešnu.
POVEĆANI TROŠKOVI
Na ratarske kulture lane su negativno uticali nedostatak padavina, visoke temperature i vetar. Iako ozime nisu loše napredovale, prolećne kulture je zahvatila suša. Najviše je stradao kukuruz, kaže Svetislav Seležan, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanina.
– Zbog poremećaja na svetskom tržištu skočile su cene inputa, a vreme nam nije išlo na ruku. Otkupnim cenama smo zadovoljni, ali je problem što nije bilo roda – objašnjava Seležan.
Kako kaže, jesenja setva je dobro prošla, pratilo ju je blago vreme sa dosta kiše. Poljoprivrednike trenutno brinu visoke dnevne temperature jer pogoduju štetočinama i glodarima, pa se u narednom periodu nadaju pravoj zimi – snegu i mrazu.
Ervin Bakoš, povrtar iz Lukinog Sela, ističe da je prošla godina bila teška i neizvesna. Za sušu je bio pripremljen, ali je veliki uticaj na proizvodnju imala energetska kriza.
– Nismo mogli da sačinimo bilo kakvu računicu unapred. Ove godine odustaćemo od nekih biljaka koje uzgajamo više od 10 godina. Neisplativo je grejati plastenike po trenutnim tržišnim cenama – objasnio je Bakoš za RTV „Santos”.
Prema njegovim rečima, 2023. godina će biti prekretnica u povrtarstvu. Ističe da će nastaviti da proizvodi kupusnjače, luk i krompir. Zbog ekonomske računice odustaće od zahtevnijih kultura kao što su karfiol i brokoli će odustati.
STOČARI UGROŽENI
Treća sušna godina zaredom pogodila je i srednjobanatske stočare, naročito one koji proizvode mleko. Osim enormnog rasta svih troškova, veliki problem imali su sa obezbeđivanjem hrane za stoku, objašnjava Radovan Bokić, direktor Zemljoradničke zadruge „Agro Klek”. Prema njegovim rečima, da bi zadržali isti broj grla, sve površine sa sistemima za navodnjavanje bile su angažovane u proizvodnji hrane za stoku. U tome su uspeli, ali je ona lošeg kvaliteta, što se odražava na proizvodnju.
– Procenjujemo da će u ovoj godini biti problema sa snabdevanjem tržišta. Visoki troškovi i suša za posledicu imaju nestajanje malih stočara. Mislim da će se taj trend nastaviti i u ovoj godini – ističe Bokić.
Dodaje da bi rešenje bilo u kvalitetnijoj i preciznije određenoj politici države, kao i u strogoj kontroli novca namenjenog mlečnom govedarstvu. Tako bi se sprečile zloupotrebe.
Da je smanjenje broja grla bilo neizbežno, slaže se i Vukašin Baćina, stočar iz Jaše Tomića i predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
– Cene mesa i mleka su ponovo počele da padaju. Ako se nastavi sa uvozom, mnoge farme i klanice će propasti – ističe naš sagovornik.
On smatra da država mora hitno da odredi ispod koje cene nabavljači ne smeju da otkupljuju mleko od proizvođača i preko koje trgovinski lanci ne smeju da ga prodaju. Baćina kaže da je dobro to što je prošle godine počela da raste otkupna cena mleka. Isplaćeni su deo podsticaja i premije koje su kasnile. Na početku 2023. godine poljoprivrednici još uvek čekaju novac za uslovna grla i doplatu za suncokret.
MEDARI ZADOVOLJNI
Sa pčelinjim društvima adekvatno uzemljenim i zaštićenim od bolesti, medari su iz lanjske zime izašli bez gubitaka i njihovog oslabljivanja. Tokom proleća razvoj je tekao u kontinuitetu do prve paše, a kao u malo kojoj godini, sve su bile uspešne, sumira Janoš Balint.
– Tokom paše uljane repice na mnogo lokacija je bilo pogodno vreme, a pčelinje zajednice razvijene, što nam je omogućilo da izvučemo lep prosek. Posle 15 godina lipova paša je potpuno uspela, a bagremova i suncokretova su solidno prošle – kaže Balint.
Naglašava da su pripreme za ovu zimu pratili nepovoljni vremenski uslovi. Izostale su nektarska i polenska paša. Ukoliko pčelar nije to nadomestio suplementom ili polenom pokupljenim sa početka godine i stimulativno prihranjivao sve zajednice, ove godine imaće problema i velike gubitke, objašnjava Balint.
