Jesenje prepodne, biciklistkinja prelazi prostrani, prazni Trg slobode, idući ka magistrali. Prilaze joj komunalni milicajci i opominju da je vožnja ovuda zabranjena. Imala je sreće – mnogi sugrađani nisu dobili upozorenje već odmah novčanu kaznu. Sankcije su jesenas postale učestale, što su primetili u biciklističkom udruženju Zrenjaninska kritična masa.
Revoltirani time, nedavno su svoju mesečnu zajedničku vožnju posvetili ovoj temi. Poručuju da je u centru grada nužan suživot biciklista i pešaka, kao što je to slučaj u Ljubljani, Beču, pa i u Novom Sadu.
DRUGI GRADOVI KAO UZOR
Za početak, u Srbiji to omogućava Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima koji definiše postojanje pešačko-biciklističke staze kao puta namenjenog za kretanje pešaka, bicikala i lakih električnih vozila.
Međutim, Odluka o uređenju Grada zabranjuje kretanje biciklom i motornim vozilom Trgom slobode, Trgom Zorana Đinđića, Gimnazijskom i ulicom Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Izuzetak su vozila sa posebnim odobrenjem za dostavu koje izdaje Gradska uprava.
Reviziju ovog pravila traže u Zrenjaninskoj kritičnoj masi.
– Aktuelnu situaciju je moguće lako promeniti uredbom kojom bi se dozvolilo kretanje biciklista u blizini kretanja pešaka. Bicikl je održiv vid urbane mobilnosti i težimo da se češće koristi. Vožnja centrom nikoga ne bi ugrozila ako se odvija brzinom pešaka. Postoje i tehnička rešenja poput jasnog označavanja koridora prolaska biciklista. Tu i pešaci i biciklisti moraju biti na oprezu – objašnjava Željan Popov, aktivista pomenutog udruženja.
Navodi da već u Novom Sadu ima primera suživota pešaka i biciklista.
U Ljubljani se ponose time što se tamo „pedalanjem” može obići i pešačka zona u centru grada, naravno, uz razumnu brzinu i davanje prednosti šetačima. Bicikliranje je moguće i jednom od najpoznatijih bečkih ulica Marijahilfer štrase, koja je krcata prodavnicama, restoranima i kafićima.
Da je u pešačkim zonama mnogih gradova viđala bicikliste, navodi i jedna od učesnica zajedničke vožnje, penzionerka Vesna.
– Ima prostora za sve, i pešake i bicikliste. Neka nađu nadležni načina da obeleže staze kojima bismo vozili – ističe ona. Njen prijatelj Siniša misli da to nije izvodljivo.
– Mi nismo disciplinovani u svojoj državi. Jesmo jedino u inostranstvu, gde se ponašamo prema tamošnjim pravilima – navodi sagovornik.
CENTAR KAO BEZBEDNA ZONA
Biljana Arambašić često vozi bicikl i učestvuje na vožnjama Zrenjaninske kritične mase. Smatra da centar treba da ostane zona za šetnju.
Pojedini građani ističu da bi bar trebalo dozvoliti prelaz preko Trga, od Zelenog mosta do Petefijeve ulice. Sa druge strane, sa time se ne slaže sugrađanka S.V.
– Bio Trg širok ili ne, ne želim koridore za bicikliste, mopede i slično. Naročito mi smetaju bešumni trotineti. Što ne bi bar jedna lokacija, odnosno ulica u gradu bila bez ikakve vožnje, pa da bude sigurna zona, pre svega za malu decu. Roditelji čija deca prohodavaju nemaju bezbedno mesto za njih, jer i na igrališta mnogi dovode kućne ljubimce – objašnjava naša sagovornica.
Željan Popov veruje da se eventualne bojazni oko ugrožavanja bezbednosti uvođenjem pešačko-
biciklističke zone mogu prevazići tako što će se energija fokusirati na poboljšanje kulture saobraćaja uopšte.
– Nema smisla zbog pojedinačnih slučajeva neodgovornih biciklista uvoditi opštu zabranu prolaska kroz centar. Time se ukida mnogo veći potencijalni benefit, a to je povećanje bezbednosti, što se postiže većim brojem biciklista u saobraćaju. Svako ko se opredeli za bicikl, a ne auto, čini saobraćajnu strukturu bezbednijom. Sa druge strane, u Zrenjaninskoj kritičnoj masi opravdavamo kažnjavanje onih koji bahato postupaju u saobraćaju, pa i biciklista – navodi Popov.
M. Maričić FOTO: Jovan Njegović Drndak i Katarina Jovanović
SAMO RADNICI I PENZIONERI „TERAJU” BICIKLOVE
Poslednje subote u mesecu već sedam godina gradom se „kotrlja” kolona biciklista, nastojeći da promovišu ovaj vid prevoza i ukažu na probleme. Nedavno su vozili tri kruga oko pešačke zone kako bi istakli besmisao trenutnog položaja biciklista, koji su primorani da zaobilaze centar u širokom luku. U suprotnom se suočavaju sa mogućim novčanim kaznama.
– Hvataju samo radnike i penzionere – primetio je jedan od učesnika vožnje Kritična masa.
– Pa drugi ni ne teraju biciklove – odgovorio mu je prijatelj.
MUZIKA I ZDRAVE NAVIKE
Zrenjaninska kritična masa je do sada organizovala 50 vožnji. Na njima se godinama redovno okuplja na desetine ljubitelja bicikliranja. Neki priznaju da dolaze prvenstveno zbog druženja, ali i muzike koju organizatori puštaju preko zvučnika pričvršćenog za paktreger bicikla.
– Ova vožnja može da se zove i odvikavanje od pušenje – primetio je jedan od učesnika, ističući da čak sat i po nije zapalio cigaretu.
