Zrenjaninski Muzej pod svodovima čuva neprocenjivo blago. Posebno vredan deo pohranjen je na Arheološkom odeljenju, koje privlači pažnju mnogobrojnih posetilaca. Među 10.000 eksponata izdvajaju se stari novac, oruđe, oružje, nakit, posuđe, kao i predmeti koje su koristili arhajski ljudi. O njima brine Aleksandar Šalamon, kustos arheolog. Prethodnu godinu pamtiće po terenskim istraživanjima srednjeg Banata.
– Rekao bih da je bavljenje arehologijom idealan posao. Zadovoljava potrebu za znanjem, pruža prostor za detektivski rad, rešava misterije, inspiriše i podstiče maštu. Na kraju, rešava probleme rekonstrukcije određenih situacija u čovekovoj prošlosti. Terenski rad može da bude naporan, ali nikad nezanimljiv – započinje razgovor Alekasndar Šalamon.
Prema njegovim rečima, naš prostor je bio interesantan za život ljudskim zajednicama još od mlađeg kamenog doba. Kroz istoriju gotovo da ne postoje narodi koji ovde nisu ostavili neki trag. Upravo zato je, dodaje, arheološki potencijal srednjeg Banata veoma veliki.
BLAGO NOVOG BEČEJA
– Na našoj teritoriji do sada je poznato više desetina mesta iz različitih perioda, a bar još toliko čeka da bude otkriveno. Pažnju treba da usmerimo ne ka broju, nego kvalitetu istraživanja i istrajnosti. Pojedine lokacije se moraju detaljno naučno istražiti, kako bi se sakupile sve relevantne informacije i na kraju obezbedio put do pravilne interpretacije predmeta i izlaganja u muzeju – kaže naš sagovornik.
Šalamon podseća i da se važan lokalitet nalazi na svega kilometar od centra Novog Bečeja. Na levoj obali Tise leže ostaci utvrđenja koje je sada poznato pod imenom „Stari grad”. Kako objašnjava, radi se o ostacima srednjovekovnog Bečeja. Štitilo je i kontrolisalo jedan od najprometnijih rečnih prelaza na donjem toku Tise, kao i sam rečni saobraćaj. Ovo utvrđenje je bilo bazirano na transportu žitarica, vina i kamene soli.
– Tvrđava je izgrađena početkom 14. veka. Bila je rezidencija srednjovekovnih vlastelina u kojoj su boravili, između ostalih, kralj Karlo I, Janoš Hunjadi, despot Đurađ Branković, Janoš Zapolja – istorijske ličnosti koje su direktno uticale na zbivanja u poznom srednjem veku. Ovo mesto istražujem godinama. Nadam se da ćemo uz podršku koju smo i do sada imali od opštine Novi Bečej i Ministarstva kulture u potpunosti oživeti ovu zaboravljenu utvrdu. Ona bi tako mogla postati jedna od nezaobilaznih turističkih destinacija u našoj okolini – objašnjava Šalamon.
INTERESANTNE PRIČE
Naš sagovornik kaže da pojedini posetioci žele da čuju kako se živelo u kamenom dobu, dok druge privlači oruđe od kamena i kostiju. Najmlađe zanima kako su se pripitomljavale životinje. Najzanimljivije su, dodaje Šalamon, storije o velikim opasnostima na kraju bronzanog doba, kada ljudi, bežeći od osvajača, za sobom zakopavaju sve svoje dragocenosti u nadi da će se jednom vratiti, što u velikoj meri nije bio slučaj.
– Žele da saznaju nešto više o velikim vojskovođama i njihovim ratnicima, koji ne samo da su ceo život proveli ispunjavajući zadatke i predvodeći pohode, nego su i sahranjivani u punoj ratnoj opremi, zajedno sa konjima, kako bi se i u zagrobnom životu stavili na raspolaganje svome zapovedniku. Deo tih priča posetioci imaju prilike da vide na stalnoj postavci – objašnjava sagovornik.
Arheologu Šalamonu nije stran ni rad sa najmlađima, koji je. U kreiranju radionica edukativnog i zabavnog sadržaja angažovani su pre svega Pedagoška, zatim konzervatorska služba i kustosi.
– Ovakva dešavanja su važna ne samo zbog sticanja navika u posećivanju kulturnih događaja, nego i zbog razvijanja mašte, druženja i usvajanja znanja o čovekovoj prošlosti. Bitno je i podizanje svesti o značaju predmeta koji se čuvaju u našem Muzeju i predstavljaju kulturno dobro. Arheološke radionice su uvek bile zanimljive najmlađima, bilo da se radilo o vajanju glinenih posuda i figurina ili izradi nakita. Sigurno je da će ih biti i ubuduće – napominje Aleksandar Šalamon.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i privatna arhiva
AMBICIOZNI PLANOVI
– Očekujem nastavak arheoloških istraživanja na „Starom gradu”, kao i dalji rad sa inovativnim, metodološkim, geofizičkim ispitivanjima nekoliko lokaliteta u okolini Zrenjanina. Trudiću se da posetioci ne budu uskraćeni za kvalitetne izložbe, a mogu i da očekuju promene koje će osvežiti postavku – kaže Šalamon.
