U želji da pronađem honorarni posao, videla sam oglas televizije „Santos” i konkurisala bez ikakvih očekivanja. Međutim, pozvana sam na razgovor i odlučila da se oprobam u novinarstvu. Tri meseca kasnije popela sam se lestvicu više i postala urednik i voditelj poljoprivredne emisije koja je već imala dugu tradiciju. Kao apsolvent Filološkog fakulteta u Beogradu, pred sobom sam imala veoma složen i težak zadatak, ali i pregršt vremena da učim o poljoprivredi, proniknem u sve teme iz tog sveta, putujem po različitim selima, istražujem o svim granama poljoprivrede, da se bavim i temama iz oblasti privrede, koja je umnogome usko povezana sa njom.
Ovako Ana Marinkov, novinar i voditelj emisije „Agročas” govori o svojim počecima, poslu i izazovima sa kojima se susreće.
Prva emisija emitovana je 19. januara 2019, a kako je vreme odmicalo sticala je iskustvo i ljubav prema kameri koju je trebalo probuditi.
Emisija „Agročas” je proslavila drugi rođendan. Šta je ono što te inspiriše da nastaviš njenu tradiciju?
– Za dve godine snimanja upoznala sam mnogo ljudi sa kojima sam ostvarila divnu saradnju. Bili smo gosti u mnogim domaćinstvima i firmama u našem kraju gde smo uvek dobrodošli. Upravo od poljoprivrednika koji danonoćno rade u „fabrici pod otvorenim nebom” naučila sam šta je prava predanost poslu i šta je upornost kada ne ide baš sve kako treba, pa su mi, na neki način, oni bili motivacija. Ponosna sam na našu dobru komunikaciju. Kada bih morala da izdvojim neku priču sa terena, bilo bi mi zaista teško, jer nosim pozitivna iskustva i lepe utiske o ljudima sa kojima razgovaram.
Šta je presudno u odabiru tema i kako si se snašla u oblasti poljoprivrede?
– Za mene je svaki gost podjednako važan, bez obzira čime se bavi, ako ćemo zajedničkim snagama gledaocima dati dobar sadržaj i odgovoriti na pitanja koja su im značajna. Mislim da je iskrenost presudna pri obradi svake teme. Na taj način gradimo poverenje. Naravno, televizija podrazumeva timski rad, te uz pomoć kolega novinara i kolega iz marketinga, „Agročas” izgleda upravo tako kako vidite subotom od 17 časova.
Vreme pandemije, odnosno vanredno stanje, bilo je izazov i za sve nas. Kako si se prilagodila situaciji?
– Često kažem da novinari nisu imali pravo na strah, jer su prosto morali da rade svoj posao i budu na terenu, da jure i žure kako bi sve završili u određeno vreme, jer iako smo mi imali dozvole za kretanje, sagovornici nisu. Kada su mnogi prestali sa radom, bili smo na prvoj liniji fronta i punim kapacitetom snimali, istraživali kako i da li pandemija utiče na poljoprivredu i privredu, te smo 2020. imali samo jednu reprizu, koja je i predviđena. Predstavili smo poslovanje i akcije kompanija „Mlekoprodukt”, „Gomeks”, „Persu marketi”, „Carske bašte” i drugih koje su se borile i izborile sa svim poteškoćama tokom pandemije.
Ciljevi, ideje, planovi…
– Moj cilj, koji delim i sa kolegama, jeste predstavljanje novih ljudi, novih priča, promovisanje pozitivnih primera. Posebno mi je drago kada predstavimo uspešnog mladog čoveka koji poštenim radom ostvaruje svoje snove. Želim da takvim ljudima dajem prostor u „Agročasu”.
Sa druge strane, tu su ljudi koji nesebično dele svoje znanje i višedecenijsko iskustvo u poslu i daju vetar u leđa mlađim kolegama. Čast mi je raditi sa njima, a oni će se prepoznati u ovim rečima. Mi smo glas poljoprivrednih proizvođača, jer im pružamo mogućnost da iskažu svoje probleme, a oni jesu brojni. Često zavise od drugih, ne samo od vremenskih prilika, zato mislim da zaslužuju medijski prostor i cilj nam je da im pomognemo da podignu svest o nekom problemu.
Koliko je novinarski posao težek i odgovoran za mladu osobu, posebno ženu?
– Što se tog pitanja tiče reći ću – mnogo! Kada to kažem, ne mislim da je teško zbog toga što sam nekada prepodne na njivi, na vetru, u blatu, zajedno sa poljoprivrednicima, a nakon toga, popodne, našminkana i spremna za studio, već zato što ste uvek svesni da ste „u službi” gledalaca koji od vas nešto očekuju, da budete aktuelni, spremni i informisani, pa ste možda samokritičniji nego drugi. Ali… sve to baš tako treba da bude.
Nadam se da ću i ubuduće opravdavati poverenje naših gledalaca, a ono što mogu sada da kažem jeste da ćemo se truditi, a i uspeti u tome da odemo bar još jedan korak dalje kada pričamo o „Agročasu”. Miroslava Malbaški
