Svi sugrađani sa kojima sam razgovarala, slažu se u (odokativnoj) proceni da su ovogodišnji „Dani piva” uknjižili manji broj posetilaca nego u svojim boljim izdanjima. Uostalom, moglo se to naslutiti već i pre fešte, na osnovu nedovoljnog interesovanja za zakup tezgi: ni posle dve aukcije nisu sva mesta prodata. Imaju ti ljudi iskustva, to je poslovan svet koji ide za zaradom i dobro ceni koliko će biti kupaca i mušterija…
Šta se dogodilo, jesu li organizatori omanuli u pripremama, u sastavljanju programa, u advertajzingu? Ili su „Dani piva” Zrenjanincima pomalo i dosadili? Ne sviđa im se više toliko taj tip zabave? Ili su izgubili entuzijazam za kolektivna veselja i za gužvu? Možda šalju poruku gradskim vlastima da nisu „Dani piva” to što im treba? Ne žele „hleba i igara”?
Iza svakog od ovih upitnika može stajati potvrdan odgovor. Da, u svemu tome ima istine, i bar za određeni broj „apstinenata” tu se kriju razlozi zašto su „Dani piva” posustali i izgubili privlačnost.
Mada, ne bih rekla da su apstitenti „krivi”. Nego – nema ljudi. I to sad više ničim ne može da se amortizuje. Ljudi su otišli za boljim životom, neki u velike gradove u Srbiji (Beograd i Novi Sad), neki u inostranstvo, i to ne kao privremeni gastarbajteri, nego vode i cele porodice sa sobom, ne osvrćući se. Ko ne može odmah da dobije radnu dozvolu, vraća se povremeno da obnovi vizu (takvih je možda i najviše), ali „Dani piva” svakako nisu razlog za dolazak. Osim toga, nema više ni studenata iz Crne Gore i Bosne na zrenjaninskim visokoškolskim ustanovama (nekad ih je bio pun studentski dom). Rečju – imamo primetnu oseku mladosti. A sredovečni i stariji neće iz večeri u veče na koncerte, niti pod šatru na kriglu – nego, jednom pa dosta…
Kažu da je ova generacija đaka-prvaka za 10 odsto manja, naredna će biti još manja. Silazni trend se ubrzava…
