Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
S obzirom na to da u ovogodišnjem budžetu nisu predviđena sredstva za finansiranje izgradnje autoputa Beograd-Zrenjanin, može se zaključiti da je realizacija ovog projekta odložena (dovedena u pitanje). To svakako nisu dobre vesti imajući u vidu da se radi o investiciji od izuzetnog značaja za razvoj Grada i celog Banata (istočne Vojvodine).
Rezultati relevantnih empirijskih istraživanja ukazuju na to da postoje pozitivni efekti izgradnje drumske infrastrukture na ekonomski razvoj područja. Na uzorku država Centralne i Istočne Evrope dokazano je da okruzi u kojima su završeni moderni drumovi i povezani sa mrežom panevropskih saobraćajnih koridora, beleže natprosečni nivo ekonomske razvijenosti, zaposlenosti i produktivnosti rada.
Tvrdnja da ulaganja u putnu infrastrukturu pozitivno utiču na privredni rast zasniva se na nekoliko pretpostavki. Prvo, ostvaruju se direktne ekonomske koristi za preduzeća koja su već locirana na području gde se gradi autoput. Kvalitetnija saobraćajna povezanost bi trebalo da doprinese povećanju efikasnosti poslovanja, uštedama u troškovima i unapređenju njihove konkurentnosti. Osim toga, za izgradnju autoputa se angažuju postojeća preduzeća iz građevinske industrije, što direktno povećava proizvodnju i zaposlenost. Drugo, prisutne su i indirektne ekonomske koristi. Područje na kojem postoje savremene saobraćajnice postaje pristupačnije. Bolja povezanost sa tržištem EU je snažan pozitivan signal velikim inostranim investitorima. Treće, ulaganja u transportnu infrastrukturu imaju i brojne neekonomske, odnosno društvene efekte. Autoput bi značajno „skratio” rastojanja između Zrenjanina i drugih destinacija u zemlji i inostranstvu. To bi direktno doprinelo poboljšanju uslova za život i rad u gradu, odnosno povećanju kvaliteta života. Mnogi više ne bi morali da stanuju u Beogradu ili Novom Sadu, ukoliko tamo rade ili studiraju. To bi značajno doprinelo ekonomskom, socijalnom, kulturnom i intelektualnom osnaživanju Zrenjanina i Banata. Manje novca bi se trošilo u drugim sredinama, a više u Zrenjaninu. Više mladih, obrazovanih pojedinica i više novca (tražnje) u lokalnoj privredi bi za efekat imalo i bolje perspektive za razvoj privatnog sektora i kvalitativne strukture radnih mesta.
Nikako ne treba zanemariti demografski aspekt ovog pitanja. Zrenjanin „hronično pati” od izražene depopulacije – tokom poslednje dve decenije (2002-2022) broj stanovnika je smanjen za čak 19,3%. U poređenju sa republičkim (-10,8%) i pokrajinskim (-13,9%) prosekom, dolazi se do zaključka da je pad broja žitelja u Zrenjaninu bio 1,8 puta brži nego na nivou Srbije i oko 1,4 puta brži nego na području Vojvodine.
Izgradnja savremene drumske infrastrukture posebno dobija na značaju danas kada se širom Vojvodine demontiraju i uklanjaju železnički kapaciteti. To znači da će se u narednom periodu povećati potreba (tražnja) za drugim vidovima, pre svega teretnog saobraćaja. U slučaju da se ne izgradi autoput to bi značilo dodatno opterećenje postojećih drumova, koji su već poprilično „zagušeni”.
