Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici, koji poštuju stari, julijanski kalendar, 7. januara proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista – Božić.
Praznovanje se ogleda pre svega u njegovoj duhovnoj komponenti na koju se nadovezuju mnogi tradicionalni elementi. Najvažniji segment praznika je paljenje badnjaka, hrastovog ili cerovog drveta, čija vatra simbolizuje plamen ljubavi i vere u svakom od nas, kao i toplinu koja je ogrejala Vitlejemsku pećinu u kojoj se Hristos rodio.
I ove godine, uz poštovanje propisanih mera, u zrenjaninskim hramovima neće izostati paljenje badnjaka niti praznične liturgije. Više o obeležavanju Božića govorio je jerej Veselin Vlaški, starešina hrama Svetog arhangela Mihaila – Ruske crkve.
KO SE ČUVA I BOG GA ČUVA
– Proslavljamo praznik rođenja Bogomladenca koji je izuzetno veliki i važan za nas pravoslavne hrišćane jer je tada Bogomajka rodila Spasitelja sveta koji je svojom krsnom smrću uzeo naše grehe na sebe i stradao nas radi. Njegovo rođenje proslavljamo i molimo se da nam bude posrednik i molitvenik pred Bogom Ocem i Presvetom Bogorodicom – kaže otac Veselin i dodaje:
– Iskušenja uvek ima, tako nam Gospod šalje i ovo u vidu virusa koji je aktuelan. Treba da se pazimo i čuvamo jer kaže Gospod – ako se čuvaš i Ja ću te čuvati. Tako i mi treba da budemo oprezni, ali baš sada, kad su ovakva iskušenja ne treba da zaboravimo na Gospoda. Treba da postimo, da se pričešćujemo, sjedinjujemo sa živim Bogom jer je On najbolji lekar i najbolji lek za sve, pa i za ovo. Proći će i virus jednoga dana, ali nemojmo dozvoliti da zbog njega zaboravimo živoga Boga. Gospod će nas sačuvati, samo treba da mu zavapimo. Svim vernicima i sugrađanima čestitamo praznik i pozdravljamo ih najradosnijim pozdravom – „Mir Božji, Hristos se rodi – vaistinu se rodi” – poručuje jerej Veselin Vlaški.
Uz crkvu i vernike tokom pandemije korona virusa „na proveri” se našla i verska nastava. Milenka Ružić, veroučiteljica, objašnjava koliko je bilo teško prilagoditi versku nastavu novim okolnostima i učiti decu u savremenim uslovima, ali i kako negovati duhovne vrednosti.
VERSKA NASTAVA ODGOVARA NA ISKUŠENJA
– U izmenjenim okolnostima dočekaćemo Božić – najradosniji hrišćanski praznik koji se slavi u krugu porodice. Zbog trenutne situacije možda nećemo moći da ga liturgijski proslavimo, ali sam sigurna da će roditelji uspeti da deci dočaraju duh praznika na najbolji način – smatra Milenka Ružić, i dodaje:
– Ova godina nam je bila u svakom slučaju drugačija. Nevolja nas je naterala da menjamo navike, prilagođavamo potrebe, da naučimo da se može učiti i na drugačiji način. Shvatili smo da moramo izaći iz zone komfora i dugogodišnjih navika. Budimo iskreni, nismo bili pripremljeni za to. Nismo znali šta možemo i koliko daleko možemo ići. Učili smo u hodu zajedno sa učenicima. Na tom zadatku smo bili ravnopravni; grešili smo i spoticali se, uspevali i radovali se uspehu. U tako izmenjenim okolnostima nastava na daljinu nam je mnogo značila. Rešavala je problem nemogućnosti da je realizujemo u učionici – kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, verska nastava je specifičan predmet i lični kontakt sa učenicima je veoma važan, a uloga veroučitelja u procesu izlaganja gradiva nije neutralna. On aktivno učestvuje i često svojom verom i ličnim iskustvom svedoči ono o čemu govori.
– U taj proces uključuju se i učenici sa svojim interesovanjima i iskustvima. Tako se saznanje deli, bogati, usvaja i utvrđuje. Obostrana komunikacija živi na zadovoljstvo i veroučitelja i prisutnih đaka. Zato nam ova socijalna distanca nimalo ne prija. Nastava na daljinu ne može u potpunosti zameniti nastavu u školi, ali trudimo se da, koristeći savremenu tehnologiju i sadržaje koje šaljemo deci preko prihvaćenih platformi, realizujemo nastavu koja nam je predviđena za ovu školsku godinu – rekla je Milenka Ružić.
BOŽIĆNI OBIČAJI
Badnji dan i Badnje veče koji najavljuju Božić, obiluju mnogobrojnim običajima poput pravljenja česnice, pripreme trpeze, a deca idu da korinđaju – recituju prigodne pesmice za koje bivaju darovani slatkišima, orasima, jabukama.
Upravo se oko česnice „lome koplja”: da li se mesi (kao hleb od brašna) ili se mogu iskoristiti i kore koje se, posebno u Vojvodini, često upotrebljavaju.
Veselin Čajkanović, istaknuti etnolog, mitolog i istoričar religije, smatra da česnica predstvlja glavni božićni hleb (često nazivan pogača) koji se lomi na onoliko delova koliko članova porodica ima. Otud, po njemu, naziv česnica (čest, deo, sreća). U suštini predstavlja useve od čijeg roda zavise ljudi i životinje, napredak i blagostanje. Česnica o kojoj možemo čitati u mnogim delima, običajnim knjigama i drugim tekstovima, najčešće se mesi od pšeničnog brašna u koje se dodaju i druge žitarice ili semenje. Može biti i posebno ukrašena, što nije neophodno. U nju se takođe stvlja i novčić (dukat, parica) koji simbolizuje uspeh, napredak i svako dobro onome koji ga pronađe. Česnica od tegljenih tankih kora, slatka, sa orasima i suvim grožđem, česta je na vojvođanskim trpezama. Ali, s obzirom da na ovom prostoru žive mnogi narodi i prepliću se običaji i kulture, nije retkost naići i na zamešenu česnicu.
Ni književnost nije zaboravila božićne običaje, već ih je sačuvala na najlepši način. Neke pesme koje se pevaju tih dana su „Božić, Božić, blagi dan”, „Mili srpski badnjače”, kao i tropar posvećen rođenju Hristovom „Roždestvo tvoje Hriste Bože naš”.
RASPORED BOGOSLUŽENJA ZA BOŽIĆ I BADNJI DAN
Tokom prazničnih dana u hramovima u Gradu održavaće se liturgije prema sledećem rasporedu. Gradnulički hram:
Badnji dan, 6. januar – paljenje badnjaka u 15 časova.
Božić – u ponoć božićno jutrenje, a liturgija u četvrtak, 7. januara u 9 časova. Liturgija za drugi i treći dan Božića (petak/subota) je u 9 časova. Bdenije je prazničnim danima od 17. časova. Uspenski hram:
Badnji dan – večernje i paljenje badnjaka u 13 časova.
Božić: U ponoć božićno jutrenje i liturgija. Na sam dan praznika, 7. januara, a i 8. i 9. liturgija počinje u 9 časova. Ruska crkva:
Badnji dan – paljenje badnjaka u 15 časova.
Božić: U ponoć božićno jutrenje i liturgija (gore u kapeli).
U četvrtak, 7. januara, u 9 časova božićna liturgija će se služiti u samom hramu.
