Banat ima jedinstvenu mikroklimu i regije (teroare) veoma pogodne za uzgoj vinove loze. Peščani predeli pored Tise, pojedina uzvišenja, aluvijalne zaravni i lesan uz Tamiš najbolje su lokacije za sadnju vinograda. Zbog toga se za Zrenjanin danas može reći da je vinski grad.
Ovim rečima opisao je naše vinogorje somelijer Igor Luković, glavni i odgovorni urednik magazina „Vino & fino”, suorganizator ovogodišnjeg 5. „Banatskog festivala vina”.
Prema njegovim rečima, odziv učesnika je veći za oko 20 odsto nego lane. Došli su iz svih krajeva zemlje, dok je nešto manje iz regiona. Više od 50 vinarija predstavilo se pod krošnjama Gradske bašte. Zrenjaninci su mogli da probaju najraznovrsnije vrste pića: šardone, kaberne, grašac, vranac, tamjaniku, malvaziju, prokupac…
ZRENJANINCI PIJU BLAGA VINA
– Zahvaljujući ovom takmičenju vidi se napredak. Pre 15 godina, bilo je teško naći ispravno vino. Nedavno, kada smo u ečanskom Kaštelu birali najbolja vina Banata, nismo mogli pronaći neko sa manom. Ovdašnji vinari su naučili osnovne tehnološke procese, a počeli su da se bave sortama i teroarima. Međutim, problem je što nemamo dovoljno registrovanih vinarija i reprezentativnih udruženja. Pokušavam ljude da motivišem na taj potez, jer bi tako omogućili pristup subvencijama.
Od stranih, za uzgoj na našem tlu najpogodniji su beli i sivi burgundac, kao i grašac, a dobro su se pokazale i internacionalne, bordovske sorte. Stoga ovaj Festival ima potencijal da postane jedna od vodećih gradskih manifestacija – objasnio je Igor Luković.
Prema njegovim rečima, Zrenjaninci najviše piju roze i muskat krokan, ali su i tamjanike veoma popularne. Uz dobro vino neizostavna je hrana. Međutim, dodaje Luković, ovdašnja gastronomska ponuda nije previše bogata. Najpre zbog nedostatka ugostiteljskih objekata sa raznolikim menijem.
– Ljudi ovde brzo uče i grade svoj ukus. Verujem da vinska kultura ima svetlu budućnost. Jedini nedostatak Zrenjanina je što nema vinoteku. Mislim da su se stekli svi uslovi za jednu – dodao je naš sagovornik.
OD KLASIČNIH DO „BUĐAVIH” SIREVA
I ovogodišnji događaj upotpunio je širok asortiman sireva iz „Mlekoprodukta”. Na štandu su se našli oni pravljeni po tradicionalnom receptu, od najboljeg mleka iz Srbije i Francuske. Sugrađani su najviše uzimali kačkavalj, trapist, gaudu, edamer, „Biserov” topljeni „natur” i dimljeni „karavan”. Nisu zaobišli popularne sa začinskim biljem, orašastim plodovima, ljutim dodacima. Okusili su i one sa plemenitim plesnima poput kremastog „brija” (brie).
– Često se može čuti kako je sir najbolji pratilac vina. Ovogodišnji Festival je to definitivno potvrdio. Njihovo uparivanje jedan je od najvažnijih elemenata vinske i gastronomske ponude sveta. „Banatski festival vina” pokazuje koliko je naša scena jaka i kojom brzinom raste – kazala je Bojana Momčilov, menadžerka za komunikaciju (CSR).
Sanja Petrović, direktorka Turističke organizacije, naglasila je da je Festival velika šansa za grad, jer ima perspektivu za razvoj vinarstva, što je istovremeno i dobrobit za turizam.
Šandor Šomođi, vinar i vinogradar iz Aradca jedan je od svega dvojice registrovanih proizvođača u srednjem Banatu. Predstavio se sa osam etiketa. Kako je rekao, najviše pravi crvena, ali njegov favorit su bela vina koja najčešće pobede.
– Ovo je manifestacija „par ekselans” zahvaljujući jednom čoveku. To je Zrenjaninac Igor Luković, naša zvezda ne samo u Beogradu, nego na celom Balkanu, kao i u Evropi i šire. Okupio je najeminentnije enologe, profesore, sudije i odlučio da vinsku kulturu podigne na ozbiljan takmičarski nivo. Treba da smo mu beskrajno zahvalni – poručio je Šomođi.
Zapažena je bila i ovdašnja vinarija „Dragić”. Kako je rekao Dražen Marković, upravnik, ponosni su na dve bronzane medalje koje su lane osvojili na „Dekanteru” u Londonu.
Organizatori Festivala su: Grad, Turistička organizacija i Kulturni centar, u saradnji sa magazinom „Vino & Fino”. Podršku su dali „Telekom” i „Mlekoprodukt”.
Miroslava Malbaški
Foto: Jovan Drndak Njegović i volimzrenjanin
NAJBOLJE VINO BANATA
U sklopu Festivala održano je i nadmetanje za najbolje vino Banata. Što se tiče profesionalnih vinarija, „Rnjak” iz Gudurice osvojio je trofej u kategoriji crvenih, a „Kepul” iz Iđoša za roze. Izvanredni „Pino griđio” proizvođača „Galot” iz Banatskog Karlovca zaslužio je titulu najboljeg belog. U konkurenciji amatera „Frankovka 2023” vinarije „Molin” iz Nove Crnje proglašena je za najbolji roze. „Čontik” Dragiše Gvožđana iz Melenaca osvojilo je prvo mesto među belim. Sugrađanin Zoltan Kočmaroš pobednik je u kategoriji crvenih vina sa kaberne sovinjonom „Crvena jesen”.
