Privredni apelacioni sud u Beogradu usvojio je žalbe predstavnika „Prekona” i ukinuo presudu zrenjaninskog Privrednog suda kojom je ovoj firmi za preradu životinjskog otpada bio zabranjen rad na tri godine ukoliko ne ugradi prečišćivače tako da ne emituje neprijatne mirise. Predmet je vraćen zrenjaninskom Sudu na ponovni postupak.
Da podsetimo, epilog suđenja nakon presude od 10. maja bio je taj da su u „Prekonu” odgovorni za dva privredna prestupa. Prvi – što u toku šest meseci 2016. godine nisu merili emisije zagađujućih materija, a drugi – što nisu primenili mere koje bi smanjile neprijatne mirise, bez obzira na to što koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu nije prešla granične vrednosti.
PREDLOG ZRENjANINSKOG TUŽIOCA IMAO NEDOSTATKE
Na ovu presudu potom su tri žalbe uložili Osnovni javni tužilac u Zrenjaninu, zatim advokatica Štefanija Pacek koja je branila pravno lice „Prekon”, Stevana Jovovića i Slavka Popovića, kao i advokat Slavko Radosavljev, branilac Srđana Prstojevića.
Ispitujući navode žalbi, Privredni apelacioni sud je zaključio da su povređene odredbe krivičnog postupka – tačnije da je prvostepenom presudom zrenjaninski Sud prekršio odredbe člana 438 Zakona o krivičnom postupku, u kojima se navodi da je izreka presude nerazumljiva.
Razlog tome, prema obrazloženju Apelacionog suda, jeste što se presuda zasniva na predlogu zrenjaninskog tužioca koji od početka nije bio uredan, a što Privredni sud nije uočio.
Naime, presudama zrenjaninskog Suda, pravno (Prekon) i odgovorna lica (Jovović, Popović, Prstojević) oglašeni su odgovornima da su prekršili Zakon o zaštiti vazduha jer kod operatera stacionarnog izvora zagađenja koji emituje gasove neprijatnog mirisa nisu primenili mere da taj miris smanje, i mada je koncentracija materija otpadnog gasa bila ispod granične vrednosti emisije.
Apelacioni sud navodi da je ova presuda nerazumljiva jer su za privredni prestup proglašeni krivim i pravna i odgovorna lica, a opis izvršenog dela sadrži samo radnje odgovornih lica. Dakle, kako stoji u obrazloženju, presuda ima osuđujući deo za pravno lice, ali nije opisano izvršenje dela, što znači da je firma „Prekon” bila osuđena za radnju za koju nije bila optužena. To su bili nedostaci predloga tužioca na osnovu kojeg je odlučivao zrenjaninski Sud.
Apelacioni sud je takođe naveo da u presudi nije bilo precizirano mesto izvršenja dela.
DRUGO SUĐENjE NIJE BILO POTREBNO
Konačno, ova institucija je zaključila da je Privredni sud pogrešno postupao pri odlučivanju na izjavljene žalbe. Naime, Zakonik o krivičnom postupku predviđa da prvostepeni sud treba da postupa kada se u žalbi iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, ali u izjavljenim žalbama u slučaju „Prekona” nema novih činjenica i dokaza. Dakle, u ponovljenom postupku iz 2019. sud nije izvodio nove dokaze i utvrđivao činjenice, već je ispravljao nedostatke utvrđenog činjeničnog stanja. Time je zrenjaninski sud navode žalbe upotrebio protiv okrivljenih lica, tako što je ispravio nedostatke presude, pojačao obrazloženje, navevši drugo mesto na koje se zaštitna mera odnosi. Prema tome, nije bilo mesta tome da se donese presuda iz 2019, niti da se ponovo otvori glavni pretres, stoji u obrazloženju Privrednog apelacionog suda.
Ova institucija potom zaključuje da je neodrživo da ostane mera zabrane rada „Prekonu”, zato što je u delu presude zrenjaninskog Suda gde je naveden prestup – emitovanje neprijatnih mirisa, došlo do bitne povrede postupka, pri čemu se nedostaci odnose na mesto izvršenja dela i opis same radnje.
Privredni sud u Zrenjaninu, prema odluci Apelacionog suda, trebalo bi da u ponovnom postupku naloži tužilaštvu da uredi svoj optužni akt u delu koji se tiče radnje i mesta izvršenja prestupa, pa da onda, ceneći navode iz žalbe okrivljenih, donese odluku u skladu sa zakonom.
PRETHODNE SANKCIJE
„Prekon” je presudama Privrdnog suda dobio jedinstvenu novčanu kaznu od 3,5 miliona dinara, Srđan Prstojević 50.000, a Stevan Jovović i Slavko Popov po 30.000 dinara. Firmi „Prekon” je bila izričena zaštitna mera – trogodišnja zabrana da se bavi preradom sporednih proizvoda životinjskog porekla, koja je mogla biti ukinuta ukoliko bi se ispunili uslovi za proizvodnju koja neće ispuštati neprijatne mirise. To je trebalo da utvrde veterinarska i inspekcija za zaštitu vazduha. Ali sad suđenje kreće ispočetka.
