Draga braćo i sestre u Kristu!
Naša je Biskupija u euforiji Sinode. Od devet radnih dokumenata, tri smo već obradili mi banatski katolici, na našim župama. Četvrti dokument je na putu prema župama. Sa pravom postavljamo pitanje: da li Sinoda ima uticaja na ovogodišnji Božić, ili ima li Božić nekakve veze sa Sinodom? Kakve veze imaju ove dve stvari, ako uopšte možemo govoriti o nekakvoj vezi?
Pogledajmo kakvi vidljivi znaci prate Sinodu na našim župama, u našim crkvama, i u našem osobnom životu. Kada smo u crkvi, ugledaćemo sinodski barjak, koji u svakoj banatskoj crkvi visi na vidljivom mestu. Druga vidljiva stvar je da su se formirale sinodske grupe, koje su počele susrete, da razmatraju, razgovaraju o sinodskim radnim dokumentima. Svaki dokument sadrži niz pitanja, i tako sa pravom možemo zaključiti da se vernici „mešaju” u različite crkvene stvari.
Pa draga braćo i sestre, ja u ovome vidim vezu između Božića i naše Sinode: Bog se na Božić „umešao” u naš život. Ušao je u naš život sa dve noge. Kao dete je došao među nas, da bi nam celim svojim životom pokazao, da smo mi njemu bitni, važni, i da nas On beskrajno i bezuslovno voli. Njega zanima kako živimo, čemu se radujemo, od čega patimo ovde na banatskoj ravnici, u Deliblatskoj peščari ili na Vršačkom bregu!
– On se uvijek pokazivao milosrdnim prema malenima i siromašnima, bolesnima i grešnima i bližnjim se učinio potlačenima i izmučenima. Riječju i djelom svijetu je navješćivao da si ti Otac i da se brineš za sve svoje sinove i kćeri – stoji u predslovlju euharistijske molitve.
Sinoda je ono vreme u našoj Biskupiji, kada na poseban način želimo hoditi Kristovim putem, i želimo se „umešati” u stvari ovoga sveta. Da pogledamo i u najsitnijem naselju, i u najmanjoj zajednici, gde su ožiljci našeg života, gde su nam granice, ograde, šta je ono što nas sprečava u tome, da nam život iz dana u dan bude potpuniji i srećniji. Isus je došao među nas da ima „veze” sa nama, da ga pustimo tamo gde nas „boli” život, da ga „pustimo” tamo gde su nam rane.
Sinodski proces, u ovom smislu jeste božićni proces: kako je Isus došao među nas i nastanio se među nama, tako i naša Sinoda stiže u svako mesto, svako selo, u svaku zajednicu. Hoćemo da obratimo pažnju na svakoga, svačije mišljenje je bitno. Sa očima novorođenog Spasitelja želimo videti svaku radost, svaku nevolju, tugu, svaki strah. Za nas, za Crkvu, za župe i zajednice Zrenjaninske biskupije je svako bitan.
Sinoda zahteva i žrtve, kao što ni utelovljenje Spasitelja nije bilo bez prepreka. Ako želimo gledati Isusovim očima, i ako želimo podeliti svoje misli o stvarima ovoga sveta sa drugima, trebalo bi otići na sinodske razgovore, trebalo bi zabeležiti ono što smo čuli, i poslati Biskupiji. Ima više posla sa Sinodom nego bez nje, to je sigurno. Mislimo na to da je sa Isusovim utelovljenjem sam Sin Božiji došao među nas, ne mareći za napor, živeo je među nama i „umešao” se u naš život!
Njegov život nije bio bez žrtve i poteškoća. Kao dete morao je pobeći sa svojim roditeljima u Egipat i živeti tamo kao prognanik. Imao je On i radosne trenutke, koji su uvek povezani sa susretima i sa darovanjima: ponajpre kada su mudraci sa istoka i pastiri došli da mu se poklone. Ceo Njegov život je praćen radošću susreta i darovanja.
Tako je to i sa Sinodom. I ona je ispunjena susretima, darovanjem drugih, koja se konkretno očituje u iskrenim razgovorima. Ovo je nekada lako, a nekada teško. Ali nemojmo odustati, jer je Isus i sada tu sa nama! Slavimo Božić, slavimo da se Bog po svome Sinu „umešao” u naš život, i od tada stalno i neumorno pokušava da se „umeša” u naš život! Nemojmo se zatvoriti pred njim, radujmo se Njemu!
Sa ovim mislima svima vama želim blagoslovljene božićne blagdane! Dr Ladislav Nemet, biskup Zrenjaninske biskupije
