Mi program ne menjamo već 26 godina – to je sudska, izvršna i zakonodavna vlast, izvorni prihodi i imovina AP Vojvodine – kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu, potpredsednik LSV i prvi na listi za pokrajinske izbore „Nenad Čanak – Liga socijaldemokrata Vojvodine – Digni glavu!”
Nakon završene osnovne škole i gimnazije u Zrenjaninu, Branislav Bogaroški (1976) je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Aktuelni pokrajinski sekretar za poljoprivredu član je Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) od 1996. godine. Na listi Lige socijaldemokrata Vojvodine na pokrajinskim izborima nalazite se na prvom mestu, ispred lidera LSV Nenada Čanka. Kakva je to poruka i šta to znači za vas lično?
Na našoj listi je mnogo kvalitetnih ljudi koji bi isto tako mogli da budu na prvom mestu. Ovo je jedan simbolički čin. Ja sam u ovom mandatu obavljao dužnost pokrajinskog sekretara za poljoprivredu i hteli smo da na taj način pokažemo koliki značaj poljoprivreda i naši paori imaju za Ligu. Kakve su vaše lične veze sa Zrenjaninom i gradskom organizacijom LSV?
Ja sam Zrenjaninac. Roditelji mi žive u Zrenjaninu, svaki slobodan trenutak provodim u ovom gradu i politikom sam počeo da se bavim u okviru zrenjaninskog odbora LSV-a.
Rekli ste da je položaj Vojvodine prioritet za LSV. Kakav taj položaj treba da bude?
Mi program ne menjamo već 26 godina – to je sudska, izvršna i zakonodavna vlast, izvorni prihodi i imovina AP Vojvodine, i sve to garantovano ustavom. To je recept koji je postojao do pre 26 godina i koji će, pre ili kasnije, morati da se obnovi na teritorji AP Vojvodine, jer jedino na ovakav način definsana pokrajinska autonomija može biti garant razvoja Vojvodine. Sve ostalo samo vodi u brže ili sporije devastiranje onoga što je izgrađeno u proteklom vremenu. Šta će biti prioriteti LSV nakon pokrajinskih izbora?
Prvo ćemo da pobedimo i da mi budemo ti koji će, u skladu sa svojim programom, voditi Vojvodinu u naredne četiri godine. A prioriteti su nam i dalje poljoprivreda i privreda, obezbeđivanje uslova za kvalitetniji život građana Vojvodine, kao i nastavak borbe za definisanje položaja pokrajine. Proteklih meseci najviše ste se angažovali oko poljoprivrednog zemljišta, izmena zakona i zaključka kojim je legalizovana uzurpacija zemlje, negodovali ste zbog hapšenja paora… Šta dalje očekujete?
U proteklom periodu često su iz republičke vlasti povlačeni potezi koji baš nisu bili najbolji po interese poljoprivrede, a samim tim i interese Republike Srbije, jer ona značajno doprinosi punjenju budžeta i bruto društvenom proizvodu. Ali potezi koji su povučeni u proteklih nekoliko meseci najopasniji su potezi do sada i posledice će biti nesagledive. Isključivanje domaćih paora sa državnog poljoprivrednog zemljišta će, sasvim sigurno, uticati na smanjenje BDP, ali i na socijalni status zakupaca tog zemljišta. Dakle, time će u Vojvodini biti pogođeno između 10 i 14 hiljada porodica. To je ogroman broj…
Tu pričamo o broju ljudi koji direktno zavise od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Taj broj je desetostruko veći od broja onih koji rade u smederevskoj Železari. Ako je smederevska Železara ekonomski problem o kojem se priča u poslednje dve godine, onda smatram da je ovo pitanje koje zaslužuje deset puta veću pažnju. Omogućavanje legalizacije uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta će dovesti do štete za budžete i lokalnih samouprava i Autonomne Pokrajine i Republike Srbije. Liga će raditi na tome, da se sporni članovi zakona izmene i da se u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta zavede red, a da se nova pravila, koja moraju biti doneta u ovoj oblasti, donesu tako da prioritet daju domaćim poljoprivrednicima i malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu postali ste nakon rekonstrukcije vlade, u novembru 2014. godine. Šta je, po vama, obeležilo vaš mandat?
Uradili smo mnogo toga, ali nažalost, ovaj mandat ipak će obeležiti izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, protiv koje smo se borili sa ministarkom poljoprivrede, jer smatramo da će taj zakon naneti veliku štetu i nepravdu vojvođanskim paorima i da zato mora da se povuče. Čime ste najzadovoljniji?
Prvi put od kada postoji sistem subvencionisanja u poljoprivredi i sistem subvencionisanja uopšte, pre nego što smo objavili konkurse, obišli smo celu Vojvodinu i razgovarali sa preko deset hiljada poljoprivrednika. Upoznali smo ih sa našim planovima za 2015. i 2016. godinu i maksimalno ih pripremili za to da iskoriste sredstva Pokrajinskog sekretarijata. Poznato je da smo zato u 2015. godini uspeli da plasiramo 90 posto sredstava. A što se tiče novca namenjenog registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, namenski je utrošeno preko 99 odsto sredstava. Investirano je u blizu pet hiljada novih hektara pod sistemima za navodnjavanje, 200 hiljada kvadrata novih plastenika, 350 hektara voćnjaka pod protivgradnom zaštitom. Uloženo je i u 70 stočarskih farmi, 200 preradnih kapaciteta, voća, povrća, mini mlekare i mini mesare. Investirano je i u preko dve hiljade kilometara kanalske mreže. Takođe, posle dugo vremena, uspeli smo da usaglasimo kredite sva tri fonda sa našim konkursima i tako omogućili onima koji nemaju sopstvenog novca da prvo mogu da podignu kreditna sredstva kod jednog od tri fonda pod povoljnim uslovima, da urade investiciju, a onda da konkurišu kod nas i ostvare pravo na bespovratna sredstva. Kako to izgleda konkretno, možete li navesti neki primer?
Recimo, onaj ko je ulagao u navodnjavanje mogao je da od Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprovrde podigne kredit sa 1 odsto kamate, a onda da ostvari pravo na 50 posto povraćaja od Pokrajinskog sekretarijata. Dakle, ko je iskoristio ovaj mehanizam, mogao je u 2015, a moći će i u 2016. godini, da postavi na svoju parcelu sistem za navodnjavanje koji je pola besplatan, a pola kreditiran sa jedan posto kamate. Možete li reći nešto više o toj ponudi kredita Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu?
Pokrajinski sekretarijat raspolaže sa sedam milijardi i 400 miliona dinara u budžetu za 2016. godinu. Od te sume, ukupno 985 miliona čine bespovratna sredstva za subvencionisanje investicija registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Investicije koje poljoprivredna gazdinstva izvrše u 2016. godini, a koja su u skladu sa merama koje stimuliše Pokrajinski sekretarijat, sufinansiraju se do 50 odsto bespovratnih sredstava. Pazite, to su sredstva namenjena sistemima za navodnjavanje, plasteničkoj proizvodnji, opremanju farmi, mini mlekarama, mini mesarama, prerađivačkim kapacitetima u oblasti voća i povrća, pčelarstva, protivgradnim mrežama i tako dalje. Kreditna sredstva se obezbeđuju preko Garancijskog fonda Razvojnog fonda AP Vojvodine i Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine?
To su sredstva sa kamatama do 3 posto, grejs periodom do godinu dana i rokom otplate do pet godina, što su najbolji uslovi finansiranja poljoprivrede koji postoje u Srbiji. Prošle godine smo utrošili preko 90 odsto tih sredstava i isplatili sve što smo ugovorili u toku 2015. godine, a isto očekujem i ove.L. Z.
