Piše: Ljiljana Bailović
Čitam u „Politici”, đaci Matematičke gimnazije osvojili su do sada 280 medalja na međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike, astronomije, informatike… A nisu nijednom izašli na balkon. Kako se nedavno pokazalo, počasni beogradski balkon rezervisan je samo za sportiste s medaljama. Svaka čast sportistima, lep je to običaj da im se priredi svečani doček, narod se okupi ispod balkona, skandira i aplaudira, i svi su srećni i ponosni. Postoje, doduše, i olimpijade znanja, sa kojih naša deca takođe donose zlato, srebro i bronzu, ali za njih, izgleda počasni izlazak na balkon, nije predviđen. Najavljen je, sećate se, ali se nije dogodio, ispostavilo se da je najava bila ishitrena (dečja posla, ima za njih vremena, neka se jave kad dobiju Nobelovu nagradu, ili tako nešto)… Čuli smo razna čudna objašnjenja, pa i takvo da na balkon nisu mogli „iz bezbednosnih razloga”. Srušio bi se balkon od njihove pameti, šta li, nije pamet bezopasna… Uostalom, svi ti sa medaljama znanja sutra će se upisati na oksforde i kembridže, posle će raditi po belom svetu, a gde je tu Srbija? U svakom slučaju, utisak je da su se svi brzo složili da nije dobro mešati znanje i sport (ko zna šta iz toga može ispasti), složio se izgleda i resorni Verbić, jer nismo primetili da je izdvojio mišljenje u pogledu proglašene opasnosti i bezbednosti.
Ali, to je stara priča, bilo pa prošlo, nikom ništa. Nego sam je se setila na Dan studenata, kad sam čula ministra Verbića kako hvali najavljene promene u Zakonu o visokom obrazovanju. Kaže, doprineće da studiranje ne bude samo za bogate. A pre dva dana zgradu rektorata okupirala je jedna studentska organizacija, protestujući upravo protiv tih istih zakonskih promena, jer će one, kažu, (suprotno ministrovoj hvali) učiniti da studiranje bude samo za decu bogatih.
Istina je, u stvari, da Srbija odavno ne zna šta će s pameću. Znanje nije na ceni (mada titule jesu). Pa nas napuštaju i znanje i pamet… A titule ćemo već umeti i sami da proizvedemo.
