Bilo koji instrument da dete izabere neće pogrešiti
Naš grad je prošlog meseca bio centar nadmetanja vrhunskih muzičara. Na popularnom 14. „Begej festu” nastupilo je 13 ekipa. U revijalnom delu predstavili su se Orkestar MUP-a Srbije i Vojni sastav iz Niša. Stručnu konferenciju obeležili su predavači iz regiona. Domaćin izvođačima iz Mađarske, Severne Makedonije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Srbije, koji su prodefilovali centralnim ulicama Zrenjanina, i ovog puta bio je profesor trombona Branislav Gagić.
Naš sugrađanin nedavno je bio gost Đorđa Prstojevića, urednika tribinskog programa Kulturnog centra. „Razgovor sa umetnikom” upriličen je u sklopu „Banatske bajke” u gradskoj bašti gde su sugrađani tražili mesto više. Koliko dešavanja poput „Vojvođanskog bras festivala” i „Begej festa” utiču na popularizaciju duvačkih instrumenata u našem gradu?
– Smatram da Zrenjanin ima publiku koja je zainteresovana za takvu vrstu muzike. Nastupi učenika i studenata na „Vojvođanskom bras festivalu” imaju veliki uticaj na sve koji dođu da ih čuju, jer se može tačno pratiti kako napreduju mladi muzičari. Veoma je dobro i praktično to što se organizuje pre takmičarske sezone, jer je to prilika da učenici izađu iz svojih sredina i nastupe u drugačijem ambijentu. Korisno je za mlađe đake da čuju starije kolege, a ujedno i za nas profesore, jer je to prilika da razmenimo iskustva. Sa „Gradskim duvačkim orkestrom” proputovali ste Evropu. Kako koncerti van poznatog terena utiču na đake?
– Prvi put smo van zemlje išli pre oko 20 godina. Mnogi, pre toga, nikada nisu izašli iz države. Susreli su se sa različitim kulturama i vršnjacima iz celog sveta, što je jako dragoceno. Smatram da je umrežavanje veoma bitno i imam odličnu saradnju sa kolegama. Oni znaju da mogu da računaju na nas kada traže tromboniste za svoje orkestre. Na taj način mladi muzičari stiču veliko iskustvo i nove prijatelje. Zašto je važno da se deca od malih nogu upoznaju sa instrumentima?
– Naučno je dokazano da se kod svih mališana koji se bave muzikom brže razvija motorika i bolje pamte. Pošto je i neposredno povezana sa matematikom i fizikom, lakše će savladavati te predmete u školi. Kako odabrati šta svirati?
– Bilo koji instrument da dete izabere neće pogrešiti. Često se dešava da u toku školovanja promene izbor i počnu da sviraju drugi. To ne isključuje mogućnost da se neće vratiti izučavanju prvog. Takođe, treba da se upoznaju i sa nastavnikom koji će im predavati i da sa njime uspostave dobar kontakt. Šta vidite kao najveći izazov u pedagoškom radu?
– Nije lako pronaći način na koji treba prići detetu, jer svaki mladi čovek je individua za sebe. To se vidi i kod senzibiliteta, i u nadarenosti. Smatram da profesor treba da nagradi i pohvali svakog učenika. Izuzetno su važni i nastupi na koncertima, festivalima i takmičenjima za soliste, kamerne ansamble, pogotovo za sastave, jer se svi pripremaju za orkestarske izvođače. Šta savetujete i kako se nosite sa roditeljima?
– Uvek treba biti otvoren i iskren. Kako gledate na zrenjaninsku muzičku, uopšte umetničku scenu?
– MŠ „Josif Marinković” je otvorena za svakog. Školovanje je besplatno i postoji dovoljno mesta. Inače, naša srednja škola je jedina u celom Okrugu i zajedno sa osnovnom najtrofejnija u regionu. Veoma mi je drago što naši bivši učenici sviraju i predaju ne samo u Zrenjaninu i Srbiji, već mnogo šire. Verujem da bi se dosta njih vratilo kad bi postojali profesionalni orkestri u Gradu. Sa „Bid bendom” često muzicirate. Kakve su reakcije Zrenjaninaca?
– U pitanju je jedan veoma profesionalan orkestar u kojem nastupam zajedno sa kolegama.Nekoliko godina, tokom leta, u sklopu „Banatske bajke”, sviramo u Gradskoj bašti. Svakog vikenda mesta su bila popunjena i reakcije sugrađana su dosta dobre. Ni sada se situacija ne menja. Naš repertoar je vrlo šarolik. Uglavnom sviramo evergrin sa primesama džeza, latino note i starogradske pesme. Nastupali smo na raznim događajima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Izdvojio bih: „Letnji erski ulični kabare” u Čajetini, „Nišvil”, „Novosadski džez festival” i manifestacije u Mađarskoj, Nemačkoj i Rumuniji.
Miroslava Malbaški Foto: Dragiša Nadlački (Sova), privatna i arhiva lista „Zrenjanin”
ZAVIDNA KARIJERA
Branislav Gagić je obrazovanje započeo u Zrenjaninu, u klasi profesora Vendela Tapaija, a nastavio na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Tokom studija bio je član orkestra Pozorišta na Terazijama i Beogradske filharmonije. Nakon diplomiranja radio je u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) i MŠ „Isidor Bajić” u Novom Sadu. U Zrenjanin se vratio na poziv profesora Tapaija sa ciljem da ponovo pokrene rad Gradskog duvačkog orkestra, a potom se i zaposlio u Muzičkoj školi. Branislav Gagić je predsednik vojvođanskog Aktiva limenih duvača i Udruženja duvačkih orkestara, potpredsednik Aktiva limenih duvača Srbije i predstavnik Srbije i bivših jugoslovenskih republika u Svetskoj asocijaciji duvačkih orkestara (WASBE). Kao pedagog, dirigent i organizator manifestacija više od 20 godina radi na promociji limenih duvačkih instrumenata. Zalaganja su mu donela brojna priznanja, od kojih se izdvajaju „Nagrada Grad Zrenjanina” (2024), Zajednice muzičkih i baletskih škola Srbije i WASBE-a.
